STOP MOBINGU!

Portal STOP MOBINGU! osmišljen je kao svedočanstvo i kao uputstvo za borbu protiv zlostavljanja na radu kako u medijima, tako i u svim drugim preduzećima, javnim ustanovama, privatnim firmama, bankama…

STOP MOBINGU

Svi zaposleni, ne samo oni koji su u stalnom radnom odnosu, već i oni angažovani van radnog odnosa, kao što su lica koja obavljaju privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lica na dopunskom radu, lica na stručnom osposobljavanju i usavršavanju kod poslodavca bez zasnivanja radnog odnosa, volonteri i sve druge osobe koje po bilo kom osnovu učestvuju u radu poslodavca, mogu na portalu STOP MOBINGU! pronaći korisne i praktične informacije za borbu protiv zlostavljanja na radu, odnosno za zaštitu elementarnih radnih i ljudskih prava sudskim putem.

Svedočanstvo o zlostavljanju na radu autora portala STOP MOBINGU!, novinara RTS/Radio Beograda 202 Filipa Mladenovića, prezentirano je kao niz SAVETA i konkretnih PRIMERA, koji na jasan i poučan način mogu pomoći svakome ko je izložen mobingu na svom radnom mestu, bilo da je stalno zaposlen ili je honorarno angažovan.

Takođe, na portalu STOP MOBINGU! prezentirani su važni linkovi do bitnih tekstova o zlostavljanju na radu, pre svega  Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu i Zakon o radu, kao i besplatni pravni saveti i kontakt podaci.

I najzad, svi zainteresovani mogu kopirati gotov OBRAZAC Tužbe za mobing, u koji treba samo ubaciti neophodne podatke na osnovu uputstva, odštampati ga u 3 (tri) primerka, od kojih se 2 (dva), sa priloženim dokazima, predaju na šalteru nadležnog suda, dok se treći primerak sa pečatom prijema zadržava za sebe.

Nakon predaje Tužbe za mobing nadležnom sudu (U Beogradu je to  Viši sud  na adresi  Timočka br. 15, tel: 011/30 83 400, a u Srbiji – KOMPLETAN SPISAK SVIH VIŠIH SUDOVA), čeka se oko 2 do 3 meseca na zakazivanje tzv. pripremnog ročišta. Posle njega, u roku od narednih 2 ili 3 meseca zakazuje se tzv. Glavni pretres, o čemu će opširnijih informacija biti u nastavku portala STOP MOBINGU!

O detaljima toka svakog pojedinačnog sudskog predmeta mogu se dobiti ažurirane informacije preko internet prezentacije Ministarstva pravde Republike Srbije: TOK PREDMETA OSNOVNIH I VIŠIH SUDOVA

U lako uočljivim rubrikama na prezentaciji https://tpson.portal.sud.rs/tposvs/ treba IZABRATI ponudjene podatke s leva na desno:

U rubrici SUD iz padajućeg menija treba izabrati naziv Višeg suda. Viši sudovi se nalaze pri dnu padajućeg menija, jer su pre toga osnovni sudovi iz čitave Srbije.

U rubrici UPISNIK iz padajućeg menija treba izabrati slova P ili P1, u zavisnosti od toga koje je slovo ispred broja sudskog predmeta.

Potom u sledećoj rubrici BROJ PREDMETA treba upisati broj sudskog predmeta.

Zatim u rubrici GODINA treba izabrati godinu podnošenja tužbe. Na kraju, sajt traži da se u posebno polje ispod kog piše Unesite cifre sa slike prepišu odštampane cifre iznad tog polja i onda se klikne na rubriku PRETRAGA.

Kada se sve nabrojano ISPRAVNO uradi, dobija se ovakav izgled internet prezentacije:

Portal TOK PREDMETA

7  POČETNIH  SAVETA  za sve žrtve zlostavljanja na radu:

  1. Čim primetite da Vas neko zlostavlja na radnom mestu (koleginica ili kolega, urednica ili urednik, glavna urednica ili urednik, direktorka ili direktor, vlasnica ili vlasnik), počnite da vodite dnevnik: u svesci, beležnici, tabletu, laptopu, mobilnom telefonu…
  2. Sa “Google Play Store” besplatno preuzmite aplikaciju “Call recorder” i instalirajte je na svom mobilnom telefonu. Ova aplikacija omogućuje snimanje svih telefonskih razgovora, što može poslužiti kao dokaz u slučaju Tužbe za mobing nadležnom sudu.
  3. Budite spremni da neprimetno uključite snimač glasa – Voice recorder na vlastitom mobilnom telefonu i zabeležite izgovorene reči osobe koje Vas zlostavlja na radu.
  4. Pažljivo pročitajte tekst Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, naročito članove 2, 3, 6, 12, 13, 15, 16, 17, 24, 27, 30. i 31.  LINK: https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_sprecavanju_zlostavljanja_na_radu.html
  5. U skladu sa članom 13. ovog zakona, NAJPRE morate da podnesete obrazloženi zahtev za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja obaveštavanjem lica ovlašćenog za podnošenje zahteva za pokretanje tog postupka u okviru medija/ firme/ustanove… gde radite. Ako takva osoba nije imenovana (što je u suprotnosti sa zakonom, ali je na žalost česta praksa u Srbiji), onda se obrazloženi zahtev podnosi poslodavcu. Važno je prvo uraditi ovo, pa tek ako Vaš zahtev ne rezultira sprečavanjem daljeg zlostavljanja na radu, onda se podnosi Tužba za mobing nadležnom sudu. Pomenuti obrazloženi zahtev za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja na radu se prilaže Tužbi zajedno sa svim drugim dokazima.
  6. Za besplatnu pravnu pomoć obratiti se Sekretarijatu Nezavisnog udruženja novinara Srbije, NUNS, Resavska 28/II, Beograd, telefoni: 011/33 43 255,  33 43 136, E-mail: sekretar@nuns.rs
  7. Pažljivo pročitati SAVETE i PRIMERE na portalu STOP MOBINGU! i po potrebi kontaktirati autora: filipmladenovic@hotmail.com

DNEVNIČKE BELEŠKE od 15. 9. 2015. do 29. 1. 2016. godine

Zahvaljujući dnevničkim beleškama, koje sam kao novinar Radio Beograda 202 zapisivao od 15. septembra 2015. do 29. januara 2016. godine, bilo je lakše napisati najpre obrazloženi zahtev za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja na radu, podnet 1. decembra 2015, a potom i Tužbu sastavljenu uz pomoć advokatice Krune Savović (besplatna pravna pomoć NUNS-a), podnetu nadležnom sudu 21. marta 2016. godine.

Tokom leta 2015. godine regularno su raspisani i sprovedeni konkursi za izbor novih direktora i glavnih urednika u okviru Javne medijske ustanove RTS. Za novog generalnog direktora JMU RTS izabran je Dragan Bujošević, za novog direktora Radio Beograda izabran je Milivoje Mihajlović, a za novu glavnu urednicu Radio Beograda 202 izabrana je Snežana Grujić.

Ubrzo nakon ovih promena u Menadžmentu JMU RTS, tačnije 15. septembra 2015, novoizabrana glavna urednica “Dvestadvojke” je donela odluku, bez ikakve najave ili makar kolegijalnog razgovora (Sa Snežanom Grujić sam kao autor dve radijske emisije na talasima Beograda 202 – “Mućni glavom” i “Hajde da pričamo o…” uspešno i sasvim normalno saradjivao više od 10 godina, jer je ona tada bila muzička urednica.) da me premesti iz kancelarije 120 na I spratu zgrade Radio Beograda (gde se nalazi cela redakcija “Dvestadvojke”) u neuslovnu kancelariju na V spratu, bez kompjutera. Ovu neobrazloženu i neprofesionalnu odluku nove glavne urednice sam odmah shvatio kao početnu formu zlostavljanja na radu, tim pre što je u kancelariji 120 ostao jedan slobodan sto, godinama neiskorišćen.

Radni stolovi u kancelariji 120, BGD 202, 28. 11. 2015

Svi naredni potezi, takodje nekolegijalni i neobrazloženi, nove glavne urednice “Dvestadvojke” Snežane Grujić bili su još teži oblici mobinga, što se može zaključiti iz obrazloženog zahteva za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja na radu, koji sam elektronskom poštom podneo 1. decembra 2015. generalnom sekretaru JMU RTS Stanislavu Veljkoviću, kao i licu ovlašćenom za podnošenje zahteva za pokretanje tog postupka u okviru  JMU RTS Milanu Subotiću.

From: Filip Mladenovic <filipmladenovic@hotmail.com>
Sent: Tuesday, December 1, 2015 10:20 AM
To: sveljkovic@rts.rs
Cc: office@rts.rs
Subject: Zahtev za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja na radu, Radio Beograd 202

Upravni odbor JMU RTS

Programski odbor JMU RTS

Gen. direktor JMU RTS

Gen. sekretar JMU RTS

Direktor Radio Beograda

Sindikat “Nezavisnost”

Samostalni sindikat RTS

Milan Subotić, zaštita i bezbednost

OBRAZLOŽENI ZAHTEV ZA POKRETANJE POSTUPKA

ZA ZAŠTITU OD ZLOSTAVLJANJA NA RADU

Na osnovu članova 6. i 12. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu podnosim zahtev za pokretanje postupka protiv glavne i odgovorne urednice RJ Radio Beograd 202 Snežane Grujić.

                                        O B R A Z L O Ž E NJ E:

Novoizabrana glavna i odgovorna urednica RJ Radio Beograd 202 Snežana Grujić u periodu od septembra do kraja novembra 2015. godine me zlostavlja na radu, što se ogleda u sledećim nekorektnim i neprofesionalnim postupcima:

 1. Neobrazloženi premeštaj iz kancelarije 120

U kancelariji 120 punih 10 godina sam delio radni sto sa kolegom Dušanom Jovanovićem, organizatorom.  Tokom čitavog perioda jedan od 3 radna stola je bio nezauzet i još uvek je slobodan. Početkom septembra 2015,  bez obrazloženja, kolega Dušan Jovanović i ja smo premešteni iz kancelarije 120, iako je treći sto i dalje nezauzet, što se može videti na fotografijama u prilogu. Dakle, premešteni smo iz kancelarije 120 bez razloga i bez obrazloženja.

2. Smanjenje autorskog honorara sa 12 000 dinara na 5 000  i  6 000 dinara

Tokom 2015. godine, do izbora sadašnje glavne i odgovorne urednice “Dvestadvojke” , iznos mog autorskog honorara  bio je 12 000 dinara. Medjutim, u septembru i oktobru 2015, nova glavna urednica Beograda 202 je smanjila iznos honorara za 50%, iako su moje mesečne radne obaveze ostale iste. U prilogu zahteva su foto-kopije autorskih honorara za jun i jul 2015, kada je iznos honorara bio 12 000 dinara, i za septembar i oktobar 2015, kada je honorar smanjen na 5 000 dinara, odnosno na 6 000 dinara.

3. Ukidanje satirične emisije “Mućni glavom” (60 min. jednom nedeljno) i svodjenje na rubriku od 6 minuta, i to u okviru emisije koja se bavi zamenom osigurača, čišćenjem fleka i receptima za pasulj i uštipke…

Radio emisija “Mućni glavom” već 13 godina objavljuje i promoviše tekuću satiričnu produkciju u Srbiji, uz veliku podršku satiričnog časopisa “ETNA” i najveće satirične manifestaciji kod nas, SATIRA FEST-a. Ujedno, “Mućni glavom” je jedina emisija RTS-a koja kontinuirano prati rad naših satiričara, bilo putem njihovog gostovanja u studiju “Dvestadvojke” bilo predstavljanjem njihovih autorskih ostvarenja. Naši satiričari su medju najprevodjenijim književnicima, tako da je srpska satira veoma poznata i cenjena u svetu.

Dakle, satirična emisija “Mućni glavom” ispunjava sve neophodne pretpostavke za programsko delovanje Javnog medijskog servisa, u skladu sa obavezujućim odredbama Statuta RTS-a, kao i Zakona o javnim medijskim servisima i Zakona o javnom informisanju i medijima.

Takodje, kao novinar “Dvestadvojke” od 2002. do 2015. godine dobio sam ukupno 4 nagrade, 3 novinarske i 1 književnu.

Glavnoj i odgovornoj urednici Snežani Grujić uputio sam 3 pisma od 15. oktobra do 25. novembra 2015. U prva dva pisma sam ukazao na kolegijalne i profesionalne argumente, zbog kojih bi trebalo da promeni odnos prema satiričnoj emisiji “Mućni glavom” i meni kao novinaru. U trećem pismu sam ukazao na zakonske argumente (Statut RTS, Zakon o javnim medijskim servisima, Zakon o javnom informisanju i medijima).

Na žalost, posle obavljenog razgovora sa Snežanom Grujić u njenoj kancelariji 25. novembra 2015. uverio sam se da za njene postupke, a naročito za ukidanje jedne slušane satirične emisije sa tradicijom od punih 13 godina,  ne postoji nijedan suvisli, profesionalni argument.

Na osnovu navedenog podnosim zahtev za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja na radu.

U Beogradu, 1. decembra 2015.            Filip Mladenović, novinar

Filip Mladenovic u kancelariji 120, 7. 9. 2015

U kancelariji 120 Radio Beograda 202 

Nova programska sema BGD 202, Novembar 2015

Nova programska šema sa satiričnom emisijom “Mućni glavom” svedenom na rubriku u okviru emisije “Prosto k’o pasulj” o kućnim popravkama i kulinarskim receptima!!!

Samo dan kasnije po podnošenju ovog obrazloženog zahteva, 2. decembra 2015,  telefonom mi se javio Milan Subotić, lice ovlašćeno za podnošenje zahteva za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja na radu u okviru JMU RTS. Evo transkripta našeg telefonskog razgovora tog 2. 12. 2015. godine:

Filip Mladenović: “Halo!”

Milan Subotić: “Halo!”

Filip Mladenović: “Halo, halo!”

Milan Subotić: “Poštovanje! Filip Mladenović?”

Filip Mladenović: “Da, ja sam, ja sam. Izvolite.”

Milan Subotić: “Milan Subotić je kraj telefona, odgovorno lice za mobing…”

Filip Mladenović: “A, da, da, poštovanje gospodine Subotiću!”

Milan Subotić: “Dobio sam mejl od našeg sekretara Stanislava Veljkovića ovde, pročitao sam, pa bih sada voleo da obavim razgovor i sa Vama. Recite mi kada Vi možete da dodjete do mene, ovde u Takovsku 10, drugi sprat, soba…?”

Filip Mladenović: “Evo, mogu danas… Završavam neki tekst za NUNS i onda mogu danas, kad Vam odgovara, 14, 15 ili…”

Milan Subotić: “A recite Vi meni ovako: je li Vama odgovara sutra?”

Filip Mladenović: “Može… Može sutra!”

Milan Subotić: “Sutra bi nam više odgovaralo zato što tu radi i kolega psiholog, koji danas nije na poslu…”

Filip Mladenović: “Dajte mi samo termin sutra kada da dodjem… Poneću i ovo pismo koje sam napisao mojoj koleginici Snežani Grujić, da vidite, da se još malo bolje upoznate sa situacijom i recite samo termin, da li će to sutra biti u 10, u 11…”

Milan Subotić: “Recite mi je li može negde tamo oko 12 da dodjete?”

Filip Mladenović: “Da, da… Eto mene tačno u podne u 12 u RTS-u. Vi ste na 2. spratu, tako su mi rekli?”

Milan Subotić: “Da, 2. sprat, soba 202!”

Filip Mladenović: “Eto, sutra… Da, 202, Beograd 202. Sutra sam ja, gospodine Subotiću, tačno u 12 u 202!”

Milan Subotić: “Važi, važi, vidimo se!”

Filip Mladenović: “Svako dobro i hvala!”

Milan Subotić: “Prijatno, prijatno!”

I tako, narednog dana, 3. decembra 2015. tačno u 12h ušao sam u kancelariju 202 u sedištu JMU RTS u Takovskoj 10. U društvu sa Milanom Subotićem dočekao me je i psiholog Miodrag Stankov, član tima zaduženog za slučajeve mobinga.

Tokom razgovora detaljno sam objasnio primere zlostavljanja na radu, koje sam već opisao  u obrazloženom zahtevu od 1. decembra 2015. Na kraju razgovora i Milan Subotić i Miodrag Stankov su obećali da će ubrzo razgovarti sa Snežanom Grujić, glavnom urednicom Radio Beograda 202, a potom i organizovati zajednički sastanak, kao neku vrstu pokušaja medijacije.

Tako je i bilo. Razgovor sa glavnom urednicom “Dvestadvojke” Snežanom Grujić obavljen je 7. decembra 2015, a zajednički sastanak je održan 11. decembra 2015. Tokom zajedničkog sastanka rekao sam da mi sve ovo što se dešava u redakciji Radio Beograda 202 deluje kao ružan san. Polovinu novinarske karijere duge 40 godina proveo sam kao novinar Radio Beograda: 2. Program Radio Beograda i INDEX 202 od 1984. do 1991, a zatim od 2002. godine do tada, 11. 12. 2015, Radio Beograd 202. Tokom tih 13 godina u redakciji “Dvestadvojke” uredjivao sam i vodio dve slušane radio emisije, “Hajde da pričamo o…” u noćnom programu BGD 202 (od 2004. do 2010. sa koleginicama Jelenom Arandjelović, Danijelom Milićević i najduže sa Katarinom Petrović) i “Mućni glavom” od 2002. godine sa koleginicom Gordanom Pantić. Takodje, učestvovao sam u više programskih akcija, od kojih izdvajam humanitarnu akciju “Pružena ruka”, koju je osmislio i godinama uspešno vodio kolega Dušan Jovanović. Proslave rodjendana “Dvestadvojke”, gostovanja u gradovima širom Srbije, snimanja najava emisija za prvi program RTS-a, realizacija ideja poput učešća “Dvestadvojke” u “Ulici otvorenog srca” ili otvaranja posebnog TV kanala na YOUTUBE, obuka mladih koleginica i kolega, izrada reklamnih majica, smišljanje i snimanje BGD202 slogana… Ispunjen, kreativan i podsticajan novinarski angažman, krunisan sa nekoliko nagrada.

Nakon svih ovih sastanaka, u koje sam tada imao puno poverenja, a na kraju shvatio da su bili samo jalovo ispunjavanje forme, Milan Subotić i Miodrag Stankov su 14. decembra 2015. sastavili SLUŽBENU BELEŠKU sledeće sadržine:

Službena RTS beleška, 14. 12. 2015

Od tog 14. decembra pa do 31. decembra  2015. očekivao sam da Milan Subotić i Miodrag Stankov nakon “Službene beleške”  okončaju ovaj postupak u skladu sa članovima 17, 18, 19, 20, 21, 23, 24.  i 25. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. Drugim rečima, da se Postupak posredovanja okonča u roku od osam radnih dana zaključkom u skladu sa navedenim zakonom. Ali, ništa od toga!

S druge strane, zlostavljanje na radu se nakon tog 14. decembra 2015. još više pojačalo. Na to sam upozorio Milana Subotića i Miodraga Stankova u pismu upućenom elektronskom poštom 21. decembra 2015:

Poštovani kolega Stankov,
 
najpre da Vam se, kao i kolegi Milanu Subotiću, zahvalim na korektnom odnosu i profesionalnom angažmanu tokom dva obavljena razgovora, 3. i 11. decembra 2015. godine.
Vaša službena beleška na objektivan način izražava osnovni duh našeg razgovora 3. XII 2015, kao i sa glavnom i odgovornom urednicom Radio Beograda 202, 11. XII 2015, što je u skladu sa standardima Javnog medijskog servisa i novinarskog kodeksa.

Na žalost, uprkos navedenim činjenicama, prema meni se kao novinaru i autoru i dalje sprovode postupci koji se kvalifikuju kao zlostavljanje na radu. Evo najnovijih primera:
 
– Od subote, 5. decembra 2015. meni je , kao novinaru i autoru, posle 13 godina vodjenja programa Radio Beograda 202, ONEMOGUĆENO da direktno istupam pred mikrofonom. Ova diskriminatorska mera, koju sam pomenuo na sastanku 11. XII 2015, nije OBRAZLOŽENA.
 
– Rubrike “Mućni glavom” od 12. i 19. decembra 2015, koje sam zbog zabrane istupanja pred mikrofonom, morao da snimim unapred 2 (dva) dana, bile su cenzurisane pod pretnjom NEEMITOVANJA! Meni je dežurni urednik objasnio da se ne radi o političkoj, već o tzv. uredničkoj cenzuri. 
 
Što se subote, 12. XII 2015. tiče, cela rubrika je morala biti zamenjena, jer urednicima nije odgovarao način na koji sam komentarisao sudjenje Aleksandru Mitroviću, koji je optužen da je džipom usmrtio maloletnu Andreu Bojanić 18. jula 2013. godine u Ustaničkoj ulici. Kao novinar na istraživački način pratim ovaj sudski slučaj, pa sam koristeći taj metod snimio navedenu rubriku.
 
Što se naredne subote tiče, 19. XII 2015, deo rubrike je cenzurisan, jer se urednicima nisu dopali vicevi u kojima je glavni akter aktuelni premijer Aleksandar Vučić. Kao novinar i kao autor sam se usprotivio očiglednoj cenzuri jedne satirične rubrike, ali sam ponovo bio mobingovan pretnjom da rubrika neće biti emitovana. Zato sam, u cilju da rubriku “Mućni glavom” sačuvam od ukidanja, morao “sporne” viceve zameniti aforizmima i drugim satiričnim sadržajima u kojima se ne spominje aktuelni premijer Srbije.
 
Iz navedenih činjenica je jasno da mobing ne samo što nije prestao, nego se još pojačao navedenim pretnjama.
 
Zato Vas najljubaznije molim da nakon navodjenja ovih činjenica učinite sledeće:
 
1. Da me zašitite kao novinara Radio Beograda 202 od daljeg zlostavljanja na radu.
 
2. Da mi, u skladu sa zakonom i Statutom RTS-a dostavite pisani zaključak povodom mog prigovora, uvažavajući i ove najnovije činjenice o zlostavljanju na radu.
 
U Beogradu, 21. decembra 2015.                              Filip Mladenović

Umesto da mi Milan Subotić i Slobodan Stankov u traženom odgovoru najzad saopšte koji su zaključak doneli na osnovu navedenih odredbi Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, dobio sam tri dana kasnije, 24. decembra 2015, pismo sledeće sadržine:

Поштовани,
у  Вашем писму које сте ми послали 21. 12. 2105. године навели сте нове детаље и примедбе на уређивачку политику у оквиру Радио Београда 202, а који се односе на Вас и за које сматрате да се квалификују као злостављање на раду.
Примери и чињенице које сте навели у том писму, по нашем мишљењу не представљају, тј. не могу се квалификовати као злостављање на раду, већ имају везе са уређивачком политиком Радио Београда 202, за коју ми немамо ни компетентност ни ингеренцију. Као што знате, свака уређивачка политика у оквиру нашег система има своју аутономију, као и уреднике који носе одговорност за њу. Ако је и било неких пропуста и, како Ви кажете, уредничке цензуре, ми немамо ингеренцију да се мешамо у ту врсту конфликата, већ су за то задужени Ваши непосредни руководиоци.
 С поштовањем,
 Миодраг Станков

Nakon dobijanja ovog i ovakvog odgovora definitivno sam izgubio svaku nadu da ću nešto moći da uradim u okviru JMU RTS i Radio Beograda 202. Tog dana je pala definitivna odluka da moram podneti Tužbu zbog mobinga Višem sudu u Beogradu.

Pre toga sam odgovorio Milanu Subotiću i Miodragu Stankovu:

Poštovani kolega Stankov,
 
najpre da Vam se zahvalim na odgovoru.
 
Što se Vašeg obrazloženja tiče, samo da napomenem da se nijednom uredjivačkom politikom ne može objasniti niti argumentovati zabrana novinaru da direktno istupa pred mikrofonom. I to bez ikakvog obrazloženja dežurnog urednika, urednika vikend programa ili glavnog i odgovornog urednika RJ Radio Beograd 202.
 
Podsećam Vas i ovom prilikom na član 6. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, st. 1:
Zlostavljanje, u smislu ovog zakona, jeste svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor.

Kao novinar i autor sa radnim stažem od preko 30 godina, od toga u Radio Beogradu preko 20 godina (13 godina u RJ Radio Beograd 202), NEOBRAZLOŽENA zabrana direktnog istupanja pred mikrofonom i pretnje ukidanja cele rubrike u trajanju do 10 minuta (nakon ukidanja satirične emisije “Mućni glavom” u trajanju od 60 minuta tokom proteklih 13 godina) predstavljaju povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta. Takodje, i zdravlja, pošto sam nakon svega što sam doživeo tokom protekla 3,5 meseca bio prisiljen da se za pomoć obratim porodičnom lekaru.

U nadi da ću tokom naredne sedmice dobiti pisani zaključak, srdačno Vas pozdravljam.

 U Beogradu, 24. 12. 2015.                                       Filip Mladenović

Došla je i Nova 2016. godina, a od očekivanog Zaključka sa potpisima Milana Subotića i Miodraga Stankovani ni traga ni glasa. Umesto toga, na sastanku sa uredništvom Radio Beograda 202,  održanom u petak, 29. januara  2016. godine, desilo se ono što je visilo u vazduhu prethodnih 5 meseci: otkaz bez ikakvog obrazloženja!

I ne samo bez obrazloženja, već i protivzakonito, jer u članu 27. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu doslovce piše:

Zaštita učesnika u postupku

ČLAN 27.

Pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja, kao i učešće u tom postupku ne može da bude osnov za: stavljanje zaposlenog u nepovoljniji položaj u pogledu ostvarivanja prava i obaveza po osnovu rada, pokretanje postupka za utvrđivanje disciplinske, materijalne i druge odgovornosti zaposlenog, otkaz ugovora o radu, odnosno prestanak radnog ili drugog ugovornog odnosa po osnovu rada i proglašavanje zaposlenog viškom zaposlenih, u skladu sa propisima kojima se uređuje rad.

Iako citirani član 27. NE DOZVOLJAVA otkaz ugovora o radu  zbog pokretanja postupka za zaštitu od zlostavljanja, to uopšte nije obavezivalo zlostavljače. Ovakav odnos uredništa “Dvestadvojke”, odnosno mojih dugogodišnjih koleginica i kolega s kojima sam dve decenije delio sve lepe i ružne strane radio žurnalizma na talasima II programa Radio Beograda, Radio INDEX-a 202 i Radio Beograda 202 (Snežana Grujić, Darko Kocjan, Petar Lazić, Dragutin Rokvić) još jedan je otužan i sraman prilog istoriji beščašća u srpskom novinarstvu.

U znak protesta objavio sam na YOUTUBE kanalu “Mućni glavom”, baš tog dana – petak 29. januara 2016, sledeći video zapis:

Satirična emisija „MUĆNI GLAVOM“ posle više od 13 godina neprekidnog emitovanja bez obrazloženja je skinuta sa programa Radio Beograda 202. Udavljena je u radio talasima RTS-a na frekvenciji direktorskih i uredničkih (auto)cenzura! Podsećanja radi, emisija “Mućni glavom” je od pokretanja 2002. godine objavljivala i promovisala tekuću satiričnu produkciju u Srbiji, uz veliku podršku satiričnog časopisa “ETNA”. Autor zaštitnog znaka “Mućni glavom” je naš poznati karikaturista Marko Somborac. Ujedno, “Mućni glavom” je jedina emisija Radio-televizije Srbije koja je kontinuirano pratila rad naših satiričara, bilo putem njihovog gostovanja u studiju “Dvestadvojke” bilo predstavljanjem njihovih autorskih ostvarenja. Naši satiričari su medju najprevodjenijim književnicima, tako da je srpska satira veoma poznata i cenjena u svetu. Dakle, satirična emisija “Mućni glavom” je ispunjavala sve neophodne pretpostavke za programsko delovanje Javnog medijskog servisa, u skladu sa obavezujućim odredbama Statuta RTS-a, kao i Zakona o javnim medijskim servisima i Zakona o javnom informisanju i medijima. Zbog ovog neshvatljivog, cenzorskog postupka uputio sam protest Upravnom i Programskom odboru RTS-a, kao i generalnom direktoru Draganu Bujoševiću, generalnom sekretaru Stanislavu Veljkoviću i direktoru Radio Beograda Milivoju Mihajloviću:

Kao dugogodišnji novinar RTS/Radio Beograda i kao autor satirične emisije “Mućni glavom”, koja je više do 13 godina emitovana na talasima Radio Beograda 202, protestujem zbog skidanja sa programa bez ikakvog obrazloženja i zbog mobinga, kome sam izložen od 15. septembra 2015. godine, na šta sam upozorio u prethodnom pismu od 1. decembra 2015. Ovakav odnos prema jednom novinaru RTS/Radio Beograda je protivan principima slobode medija, Zakonu o javnim medijskim servisima, Statutu RTS-a i novinarskom kodeksu. Zbog cenzorskog odnosa prema satiričnoj emisiji i meni kao slobodnom novinaru i autoru, prisiljen sam da se obratim za pravnu pomoć Nezavisnom udruženju novinara Srbije i nadležnom sudu.

U Beogradu, 29. 1. 2016.                                          Filip Mladenović

Tokom februara 2016. godine, uz besplatnu pravnu pomoć Nezavisnog udruženja novinara Srbije, odnosno advokatice Krune Savović, pripremao sam tekst Tužbe zbog mobinga i prikupljao sve neophodne dokaze. Da ponovim: dnevničke beleške, obrazloženi zahtev podnet 1. decembra 2015, snimci telefonskih razgovora, fotografije, audio i video zapisi… bili su od neprocenjive pomoći prilikom pisanja Tužbe zbog mobinga  i obezbedjivanja dokaza.

Na kraju, 21. marta 2016. podneta je Tužba Višem sudu u Beogradu protiv JMU RTS/Radio Beograd 202 zbog zlostavljanja na radu:

VIŠI SUD U BEOGRADU

TUŽBA PROTIV POSLODAVCA RADI ZAŠTITE OD ZLOSTAVLJANJA NA RADU UČINJENOG OD STRANE ODGOVORNOG LICA

TUŽILAC: Filip Mladenović iz Novog Beograda, Pohorska  br. 25

TUŽENI: JAVNA MEDIJSKA USTANOVA RADIO TELEVIZIJA SRBIJE iz Beograda, Takovska br. 10, koju zastupa Dragan Bujošević, generalni direktor

Radi: zaštite od zlostavljanja na radu

                                                 O B R A Z L O Ž E N J E

Tužilac je zaposlen kod tuženog na radnom mestu novinara-stalnog saradnika po Autorskom ugovoru za dela iz oblasti novinarstva br. R-021115 od 2015. godine.

DOKAZ 1: nesporno – Autorski ugovor za dela iz oblasti novinarstva (u prilogu tužbe)

Već duže vreme tužilac je izložen zlostavljanju na radu od strane neparničara Snežane Grujić, koja je zaposlena kod tuženog na radnom mestu Glavni i odgovorni urednik RJ Radio Beograd 202, sa svojstvom odgovornog lica, na sledeći način:

Glavna i odgovorna urednica RJ Radio Beograd 202 Snežana Grujić u periodu od početka septembra 2015. do kraja januara 2016. godine  zlostavlja novinara Filipa Mladenovića na radu, što se ogleda u sledećim neprofesionalnim i protivzakonitim postupcima:

  1. Neobrazloženi premeštaj iz kancelarije 120

U kancelariji 120 na I spratu zgrade Radio Beograda tužilac je punih 10 godina delio radni sto sa kolegom Dušanom Jovanovićem, organizatorom.  Tokom čitavog perioda jedan od 3 radna stola je bio nezauzet i još uvek je slobodan. Početkom septembra 2015,  bez obrazloženja, kolega Dušan Jovanović i tužilac su premešteni iz kancelarije 120, iako je treći sto i dalje nezauzet, što se može videti na fotografijama u prilogu. Dakle, premešteni su iz kancelarije 120 bez razloga i bez obrazloženja u neodgovarajuću kancelariju 524 na V spratu zgrade Radio Beograda.

DOKAZ 2: Fotografije kancelarije 120 (u prilogu tužbe)

2. Neobrazloženo smanjenje autorskog honorara sa 12 000 dinara na 5 000  i  6 000 dinara

Tokom 2015. godine, do izbora glavne i odgovorne urednice „Dvestadvojke“ Snežane Grujić, iznos autorskog honorara  tužioca bio je 12 000 dinara. Medjutim, u septembru i oktobru 2015, nova glavna urednica Beograda 202 je bez usmenog ili pisanog obrazloženja smanjila iznos honorara za 50%, iako su mesečne radne obaveze tužioca ostale iste. U novembru, decembru 2015. i januaru 2016. iznos autorskog honorara je bio 7 000 dinara.

DOKAZ 3: Listing uplaćenih RTS honorara (u prilogu tužbe)

3. Ukidanje satirične emisije „Mućni glavom“ (60 min. jednom nedeljno) i svodjenje na rubriku od 6 minuta, i to u okviru emisije koja se bavi zamenom osigurača, čišćenjem fleka i receptima za pasulj i uštipke…

Radio emisija “Mućni glavom” već 13 godina objavljuje i promoviše tekuću satiričnu produkciju u Srbiji, uz veliku podršku satiričnog časopisa “ETNA” i najveće satirične manifestaciji kod nas, SATIRA FEST-a. Ujedno, “Mućni glavom” je jedina emisija RTS-a koja kontinuirano prati rad naših satiričara, bilo putem njihovog gostovanja u studiju “Dvestadvojke” bilo predstavljanjem njihovih autorskih ostvarenja. Naši satiričari su medju naprevodjenijim književnicima, tako da je srpska satira veoma poznata i cenjena u svetu.

Dakle, satirična emisija “Mućni glavom” ispunjava sve neophodne pretpostavke za programsko delovanje Javnog medijskog servisa, u skladu sa obavezujućim odredbama Statuta RTS-a, kao i Zakona o javnim medijskim servisima i Zakona o javnom informisanju i medijima. Bila je veoma slušana i citirana, a o relevantnosti emisije govori tekst iz dnevnog lista “Politika” od 21. 11. 2015, povodom 13. rodjendana “Mućni glavom”.

Dokaz 4: Stranica “Politike” (u prilogu tužbe)

Takodje, kao autor i voditelj “Dvestadvojke” od 2002. do 2015. godine tužilac je dobio  ukupno 4 nagrade, 3 novinarske i 1 književnu.

Glavnoj i odgovornoj urednici Snežani Grujić tužilac je uputio 3 pisma od 15. oktobra do 25. novembra 2015. U prva dva pisma je ukazao na kolegijalne i profesionalne argumente, zbog kojih bi trebalo da promeni odnos prema satiričnoj emisiji “Mućni glavom” i tužiocu kao autoru. U trećem pismu tužilac je ukazao na zakonske argumente (Statut RTS, Zakon o javnim medijskim servisima, Zakon o javnom informisanju i medijima). Na žalost, nakon razgovora sa Snežanom Grujić u njenoj kancelariji 25. novembra 2015. tužilac se uverio da za njene postupke, a naročito za ukidanje jedne slušane satirične emisije, sa tradicijom od punih 13 godina,  nema nijedan profesionalni niti zakoniti argument.

DOKAZ 5: Dokument NOVA PROGRAMSKA ŠEMA (u prilogu tužbe)

Tokom decembra 2015. godine tužilac je uputio direktoru Radio Beograda, Gen. sekretaru i Gen. direktoru RTS-a (pretpostavljenim Snežani Grujić) obrazloženi zahtev za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja na radu na osnovu članova 6. i 12. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu.

Osim dva razgovora sa dva službenika RTS-a (Milan Subotić i Miodrag Stankov) 3. i 11. decembra 2015. i službene beleške od 14. decembra 2015. (u prilogu tužbe), JMU RTS nije postupila u skladu sa članovima 19. i 20. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu.

Poslednja radnja zlostavljanja izvršena je dana 29. 1. 2016. godine, kada je bez obrazloženja otkazan Autorski ugovor za dela iz oblasti novinarstva, zbog čega je tužilac ostao bez posla.

Usled zlostavljanja kod tužioca su nastupili zdravstveni poremećaji u vidu stresa, hipertenzije, nesanice, pojačane nervoze…, zbog čega je bio prinuđen da se obrati lekaru opšte prakse, kardiologu i neuropsihijatru.

Prema izveštaju neuropsihijatra od 18. 1. 2016. godine, pogoršano zdravstveno stanje tužioca posledica je pretrpljenog stresa na radnom mestu.

DOKAZ 6: Izveštaj neuropsihijatra od 18. 1. 2016. godine (u prilogu tužbe)

Tužilac smatra da je na izloženi način učinio verovatnim da je izvršeno zlostavljanje iz člana 6. Zakona, tako da je teret dokazivanja da nije bilo ponašanja koje predstavlja zlostavljanje na tuženom poslodavcu – član 31. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu.

Na osnovu navedenih činjenica, označenih zakonskih odredbi i člana 30. Zakona, tužilac podnosi ovu tužbu i predlaže da sud posle izvedenih dokaza donese

 P R E S U D U

  1. Utvrđuje se da je tužilac, novinar Filip Mladenović pretrpeo zlostavljanje na radu od strane Snežane Grujić, Glavnog i odgovornog urednika RJ Radio Beograd 202, kao odgovornog lica, na način opisan u tekstu tužbe: neobrazloženi premeštaj iz kancelarije 120, neobrazloženo smanjenje autorskog honorara sa 12 000 dinara na 5 000  i  6 000 dinara, ukidanje satirične emisije „Mućni glavom“ (60 min. jednom nedeljno) i svodjenje na rubriku od 6 minuta, i to u okviru emisije koja se bavi zamenom osigurača, čišćenjem fleka i receptima za pasulj i uštipke…, otkazan Autorski ugovor za dela iz oblasti novinarstva, zbog čega je tužilac ostao bez posla.
  2. OBAVEZUJE se tuženi da na ime naknade nematerijalne štete usled duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda i povrede prava ličnosti isplati tužiocu iznos od 10 000 dinara, te da mu zbog duševnih bolova usled umanjenja opšte životne aktivnosti isplati iznos od 20 000 dinara sa sve zateznom kamatom na te iznose počev od dana donošenja presude pa do isplate, a na ime naknade materijalne štete usled smanjenja autorskih honorara i otkaza Autorskog ugovora za dela iz oblasti novinarstva iznos od 720 000 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od momenta dospelosti na naplatu do konačne isplate. Sve iznose tuženi je dužan isplatiti  u roku od 8 dana od dana pravosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.
  3. U skladu sa članom 30. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu naređuje se objavljivanje ove presude u javnim glasilima “Politika”, “Blic”, RTS i Radio Beograd 202, na trošak tuženog.
  4. Obavezuje se tuženi da naknadi parnične troškove tužiocu, koliko do kraja budu iznosili, u roku od 8 dana pod pretnjom izvršenja.

U Beogradu, 21. 3. 2016.               T U Ž I L A C:  Filip Mladenović

Istog dana na http://www.b92.net objavio sam blog  “Tužba protiv RTS-a zbog mobinga”:

Zahvaljujući besplatnoj pravnoj pomoći NUNS-a podneo sam Višem sudu u Beogradu tužbu protiv RTS-a zbog višemesečnog zlostavljanja na radu i zbog otkaza bez razloga i bez obrazloženja.

Zlostavljanje na radu je kao „dobar dan”, neformalni narodni običaj u Srbiji. Ironijom sudbine, upravo su novinarke i novinari, dakle oni koji treba da se bave tom temom i animiraju javnost, pri samom vrhu zlostavljanih. Skoro da nema zanimanja u Srbiji koje je toliko žestoko i tako brutalno izloženo svakojakim pritiscima kao žurnalističko.

Veliki broj mojih koleginica i kolega je moderno roblje. Rade na crno. Primaju bedne honorare sa višesemečnim kašnjenjima. Ne uplaćuju im se doprinosi za zdravstveno osiguranje i za penzioni fond. Oni koji imaju sreću da su stalno zaposleni izloženi su cenzuri, prisiljeni na autocenzuru, pod stresom da ne dobiju otkaz i frustrirani zbog niskih plata. Ili su poput mene, izloženi svakojakim formama zlostavljanja na radu.

Kod zlostavljanja ne bole najviše postupci zlostavljača, u mom slučaju uredništva Radio Beograda 202, već taj prokleti kafkijanski osećaj usamljenosti, ostavljenosti na cedilu, bespomoćnosti… Na sreću, satiričan duh i osećaj samopoštovanja održavaju na zavidnom nivou etički imunitet i autorski kredibilitet, što je na kraju rezultiralo ovom tužbog zbog mobinga.

Priča o zlostavljanja na radu u našim medijima, bilo privatnim bilo javno servisnim, samo je deo nečeg još goreg i poraznijeg, a to je nepostojanje Kolektivnog ugovora, koji bi garantovao minimalne socijalne i ekonomske uslove rada u našem novinarstvu. Medijske poslodavce, naravno, uopšte ne zanima bilo kakvo potpisivanje Kolektivnog ugovora, dok se aktuelna vlada pravi luda. Kao i ona pre nje. Kao i sve dosadašnje vlade Republike Srbije.
Umesto da je neka od naših vlada inicirala socijalni dijalog i stvorila civilizovan ambijent, koji bi rezultirali potpisivanjem Kolektivnog ugovora izmedju medijskih poslodavaca i novinarskih sindikata, stvorena je situacija pogodna za medijsku mafiju, politikante različitog stranačkog kova i za surovu eksploataciju novinarki i novinara širom Srbije.

Zato je ova tužba zbog mobinga samo jedan KRIK protesta, izraz nemirenja sa novinarstvom cenzure i autocenzure, znak uzvika na kraju rečenice: ŽIVELA SLOBODA MEDIJA U SRBIJI.

P.S. Priča o ovom slučaju se širi, bez cenzure i autocenzure:

http://www.fairpress.eu/hr/blog/2016/03/23/filip-mladenovic-tuzio-rts-glavni-smisao-tuzbe-protiv-rts-a-zbog-mobinga-nije-u-zastiti-od-zlostavljanja-na-radu-jednog-novinara-tj-moje-malenkosti-vec-naseg-novinarstva/

  SUDSKI PROCES u VIŠEM SUDU PO TUŽBI 

    novinara Radio Beograda 202 Filipa Mladenovića

Iako u Zakonu o sprečavanju zlostavljanja na radu, u članu 32, piše  da je Postupak u parnicama za ostvarivanje zaštite od zlostavljanja hitan, sudski proces u Višem sudu u Beogradu trajao je skoro 2 godine. Zašto?

Pa zato što je predmetna sudijka Mirjana Grujičić zakazivala ročišta u dugim vremenskim razmacima od 4 do 5 meseci!!!

Zbog ovakvog neprofesionalnog odnosa podneo sam prijavu protiv nje Visokom savetu sudstva, Ministarstvu pravde, Apelacionom sudu i Predsedniku Višeg suda u Beogradu. Na sajtu http://www.b92.net publikovao sam 2. novembra 2017. opširan blog “I POSLE MOBINGA – SUDSKI MOBING” posvećen ovom skandaloznom ponašanju predmetne sudijke Mirjane Grujičić:

Viši sud u Beogradu, sudijka Mirjana Grujicic 26. 10. 2017

Kako se u praksi sprovodi Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu?

Sudeći po slučaju pokojne koleginice Jasminke Kocijan, koja je zbog zlostavljanju na radu tužila TANJUG, odnosno direktorku Branku Djukić, kao i slučaju moje malenkosti, koja je zbog mobinga tužila JMU RTS, sudski postupci su zapravo nastavak surovog zlostavljanja, sa primesama ruganja i ponižavanja.

Novinarka Jasminka Kocijan je preminula 19. maja 2017. godine, ne dočekavši pravdu. Iako u Zakonu o sprečavanju zlostavljanja na radu, u članu 32, stav 1, doslovce piše: Postupak u parnicama za ostvarivanje zaštite od zlostavljanja jeste hitan, u praksi se postupci sprovode sporije nego obične parnice.

Sticajem okolnosti, i Jasminka Kocijan i ja smo pripremna ročišta i glavne rasprave imali pred istom sudijkom Višeg suda u Beogradu, Mirjanom Grujičić. Pomenuta sudijka je, ne obazirući se na citirani član 32. o HITNOSTI postupka, zakazivala ročišta na 4 do 5 meseci.

U slučaju pokojne koleginice Jasminke Kocijan, to je izgledalo ovako:

Tužbu protiv TANJUG-a podnela je marta 2014. godine.

Pretposlednje ročište je održano marta 2017, oko dva meseca pre njene smrti, a poslednje juna 2017!!!

Dakle, ceo sudski proces je trajao više od 3 godine, odnosno oko 3 godine, ako se oduzmu 4 meseca štrajka advokata, od septembra 2014. do januara 2015. godine!

U slučaju moje tužbe protiv JMU RTS to izgleda ovako:

Prvo, pripremno ročište je zakazano i održano 19. januara 2017.
Drugo, pripremno ročište je zakazano i održano 4. maja 2017.
Glavno ročište je zakazano i održano 26. oktobra 2017.
Sledeće ročište je zakazano za 8. mart 2018.

Znači, “HITNA” ročišta na svakih 4 do 5 meseci!!!

A tek atmosfera u sudnici 32 Višeg suda u Beogradu, u kojoj sudi Mirjana Grujičić!? Ja sam se na sva tri do sada održana ročišta osećao kao tuženi, a ne kao tužilac. Zbog nekorektnog i neprofesionalnog postupanja sudijke Mirjane Grujičić tokom tih ročišta odbio sam da potpišem zapisnike. Takodje, odlučio sam da na njen rad uputim prigovor svim relevantnim institucijama, počev od Ministarstva pravde i Visokog saveta sudstva do predsednika Višeg suda u Timočkoj 15, navodeći prekršene članove Zakona o sudijama i neispoštovane odredbe Etičkog kodeksa sudija.

Kako sudijka Mirjana Grujičić u praksi primenjuje Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu može se videti na osnovu stenograma prvih 4 minuta glavnog ročišta održanog 26. oktobra 2017:

Glavna rasprava je održana 26. oktobra 2017. u sudnici 32 Višeg suda u Beogradu i trajala je tačno 1 sat. Počela je sa desetominutnim zakašnjenjem, u 11,40 i okončana je u 12,40 časova.

Rasprava je bila JAVNA.

Sudijka Mirjana Grujičić: Sud donosi rešenje da se današnje ročište održi.

Novinar Filip Mladenović: Poštovani sude, ostajem pri svim navodima tužbe protiv RTS-a zbog zlostavljanja na radu i zbog protivzakonitog ponašanja tuženog nakon pokretanja postupka za zaštitu od zlostavljanja na radu obaveštavanjem lica ovlašćenog za podnošenje zahteva za pokretanje tog postupka u samom RTS-u 1. decembra 2015. godine. Premeštaj iz kancelarije 120 na prvom spratu Radio Beograda bez obrazloženja, u kancelariju na petom spratu, i to bez kompjutera, tipičan je...

Sudijka Mirjana Grujičić: …To je sve napisano u tužbi. Nema potrebe da to ponavljate...

Novinar Filip Mladenović: …Želim da… Pošto pišem knjigu o ovome želim da ovo udje u zapisnik da bih to mogao da objavim u knjizi. Jer moj primer je jedan od mnogih… Kao Jasminke Kocijan koja je, na žalost, umrla u medjuvremenu i nije dočekala pravdu! Direktorka TANJUGA-a Branka Djukić je izbegavala da se pojavi pred ovim sudom i Jasminka Kocijan je umrla maja ove godine ne dočekavši pravdu. Upravo iz tog pijeteta prema mojoj koleginici, koja je preminula, želim da napišem knjigu o ovom slučaju. Zato je potrebno da sve ovo udje u zapisnik sa Glavnog ročišta…
Sudijka Mirjana Grujičić: …Gospodine, sud odredjuje šta je potrebno da udje u zapisnik, a šta ne.
Novinar Filip Mladenović: Dozvolite mi da završim svoje istupanje pred sudom danas, 26. oktobra 2017. godine u 11,30.
Sudijka Mirjana Grujičić: To što se napisali, to želite da čitate?
Novinar Filip Mladenović: Jeste.
Sudijka Mirjana Grujičić: To se piše u pisanom podnesku i dostavlja se sudu u dovoljnom broju primeraka, za sud i suprotnu stranu, pa sud to šalje suprotnoj strani da se na to izjasni. A obzirom da ste počeli da pričate o svim navodima koje ste već naveli u tužbi i vašim podnescima, nema potrebe da se to piše u zapisnik. 
Novinar Filip Mladenović: Ali ja kao tužilac insistiram na tome.
Sudijka Mirjana Grujičić: Pa vi možete da insistirate. Kažite ovako: tužilac u svemu ostaje kod tužbe i postavljenog tužbenog zahteva, svih dosadašnjih navoda i dokaznih predloga. Insistira da sud u raspravni zapisnik unese njegovu reč, a koja se odnosi na prepričavanje navoda tužbe. Pa kažite ovako: Sud donosi rešenje, obzirom da sve ono što tužilac želi i što je počeo da navodi već stoji napisano u samoj tužbi NE DOZVOLJAVA se tužiocu da ponavlja već rečeno u toku postupka. Je li imate dokaznih predloga osim onih koje ste predložili u tužbi?
Novinar Filip Mladenović: Nemam. Da li mogu sada da nastavim?
Sudijka Mirjana Grujičić: Tužilac drugih dokaznih predloga nema. Izvolite! (Obraćajući se punomoćnici tuženog, JMU RTS.)

Novinar Filip Mladenović: Ali ja nisam završio gospodjo sudija!

Sudijka Mirjana Grujičić: Jeste li čuli koje je rešenje doneo sud? 
Novinar Filip Mladenović: Čuo sam. Ali, mogu li ja sada da nastavim da govorim?
Sudijka Mirjana Grujičić: Ne možete zato što vam sud to ne dozvoljava!
Novinar Filip Mladenović: Na osnovu kog člana zakona i kodeksa o sudijama?
Sudijka Mirjana Grujičić: Sud donosi rešenje: opominje se tužilac da poštuje procesnu disciplinu u toku postupka, da ne postavlja pitanja postupajućem sudiji koja su usmerena na upravljanje postupkom pod pretnjom udaljenja iz sudnice.

NAPOMENA:
Tokom narednih 56 minuta trajanja ročišta, novinar Filip Mladenović je još jednom dobio opomenu, da bi 5 minuta pre kraja glavne rasprave bio udaljen iz sudnice rešenjem sudijke Mirjane Grujičić.

Nakon ovog ročišta (26. 10. 2017.) protiv predmetne sudijke Mirjane Grujičić podneo sam PRITUŽBU na osnovu Obrasca koji se lako može “skinuti” sa sajta Ministarstva pravde.

Pritužba na rad sudijke Mirjane Grujicic, VIŠI SUD, Beograd, str. 1

Pritužba na rad sudijke Mirjane Grujicic, VIŠI SUD, Beograd, str. 2

Dana 27. novembra 2017. iz Višeg suda u Beogradu je stigao odgovor na pritužbu. U odgovoru sa potpisom  zamenika Predsednika Višeg suda, sudije Ivana Ilića, pritužba se ocenjuje kao NEOSNOVANA, sa zaključkom da “u dosadašnjem radu sudije Mirjane Grujičić nisu uočeni propusti, te da ni na koji način nije dovodena u sumnju njena dostojnost da vrši sudijsku funkciju”.

Medjutim, dana 21. decembra 2017. iz Apelacionog suda, koji je nadredjen Višem sudu, stigao je sasvim suprotan odgovor: PRITUŽBA JE OSNOVANA. Ovakav odgovor, ironijom sudbine, stigao je preko Višeg suda sa potpisom istog sudije Ivana Ilića, koji je nepunih mesec dana ranije tvrdio da je pritužba – neosnovana.

VIŠI sud u Beogradu, 21. 12. 2017

Odgovor Apelacionog suda ukazao je na rak ranu našeg pravosudja kada se radi o odnosu prema tužbama za mobing: nepoštovanja člana 32. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu koji obavezuje na HITNOST postupka!

I ne samo to. Porazna je i statistika ishoda sudskih procesa po tužbama za zlostavljanje na radu. Višem sudu u Beogradu, od stupanja na snagu zakona 2010. godine do 31. decembra 2017, ukupno je podneto 635 tužbi zbog mobinga. Od toga, pravosnažno su okončana 282 predmeta. Od tih rešenih predmeta tokom ovih 7 godina primene zakona samo su 2 (dve)  tužbe potpuno usvojene, 8 tužbi je delimično usvojeno, dok su dve tužbe rešene tzv. poravnjanjem. Sve u svemu, svega 12 osoba je dobilo kakvu – takvu satisfakciju zbog pretrpljenog zlostavljanja na radnom mestu, što je zanemarljiv procenat u odnosu na 635 podnetih tužbi od 2010. do 2017. godine.

I u Višim sudovima širom Srbije nije ništa bolje, s tom razlikom što se u manjim sredinama skroman broj zlostavljanih uopšte odlučuje da podnese tužbe zbog zlostavljanja na radu. Razloga za ovu onespokojavajuću činjenicu ima mnogo. Prvi i najvažniji razlog, na osnovu dosadašnje sudske prakse: zlostavljanje na radu, skraćeno mobing, teško se dokazuje!

Drugi razlog krije se u navodnoj olakšici, a zapravo protivrečnosti:  zlostavljač na sudu dokazuje da nije tužioca zlostavljao. Ova dobra namera pada na sudskom ispitu zato što je poslodavcu uvek lakše da dokaže da je radnik – neradnik, nego radniku da je poslodavac – zlostavljač.

Najteži zadatak sudova je kako prepoznati (utvrditi) mobing, odnosno ponašanje koje se može okarakterisati kao zlostavljanje na radu. U tim delikatnim slučajevima sudovi ispituju međusobnu povezanost ponašanja zaposlenog u ispunjavanju ugovornih obaveza iz radnog odnosa, ponašanja poslodavca koji je u obavezi da obezbedi zdrave i bezbedne uslove za rad i uslove koji onemogućavaju da do zlostavljanja dođe, ponašanje poslodavca prema drugim zaposlenim u odnosu na ponašanje prema osobi koja se žali na mobing, (ne) postojanje opravdanih razloga za takvo ponašanje, subjektivni osećaj koji takvo ponašanje izaziva kod zlostavljane osobe. Pošto je, i pored nekih osnovnih osobina zlostavljanja na radu, nemoguće odrediti sve načine na koje se mobing može izvršiti, njegovo postojanje se u svakoj situaciji, čak i ako je učinjen jednom radnjom, utvrđuje s obzirom na sve okolnosti konkretnog slučaja.  Dakle, utvrđuje se da li je poslodavac svojim ponašanjem povredio neko zakonom propisano pravo zaposlenog na takav način koji se može okarakterisati kao zlostavljanje na radu.

U nastavku sledi Zapisnik o Glavnoj raspravi, održanoj 26. 10. 2017. godine, gde je zabeleženo i svedočenje svedoka tuženog Milana Subotića, lica ovlašćenog za podnošenje zahteva za pokretanje postupka zbog mobinga u okviru  JMU RTS. Ispostaviće se da je pomenuti svedok na ovom ročištu LAŽNO SVEDOČIO:

Zapisnik o glavnoj raspravi, str. 1, 26. 10. 2017

Zapisnik o glavnoj raspravi, str. 2, 26. 10. 2017

Zapisnik o glavnoj raspravi, str. 3, 26. 10. 2017

Zapisnik o glavnoj raspravi, str. 4, 26. 10. 2017

Zapisnik o glavnoj raspravi, str. 5, 26. 10. 2017

Zapisnik o glavnoj raspravi, str. 6, 26. 10. 2017

Zapisnik o glavnoj raspravi, str. 7, 26. 10. 2017

Zapisnik o glavnoj raspravi, str. 8, 26. 10. 2017

Svedokinja tuženog JMU RTS, Snežana Grujić kao glavna i odgovorna urednica Radio Beograda 202, iznela je tokom svedočenja, pod zakletvom da će govoriti istinu i samo istinu, nekoliko tvrdnji koje su me kao novinara i njenog dugogodišnjeg kolegu i zaprepastile i razočarale.

Pitao sam se kako je moguće na nakon 13 godina kontinuiranog emitovanja satirične emisije “Mućni glavom” (skoro 700 emisija, preko 300 gostiju u studiju “Dvestadvojke”, najviše satiričara) zbog dve zabranjene rubrike (jedne sa vicevima o Aleksandru Vučiću,  a druge o saobraćajnoj nesreći u Ustaničkoj ulici 18. jula 2013. kada je Aleksandar Mitrović vozeći prebrzo džip usmrtio na pešačkom prelazu učenicu Andreu Bojanić) moj satirični talenat i novinarsko umeće postanu sporni?!

Zato sam svedokinju tuženog pitao: “Da li joj je poznato da je 21. 11. 2015. godine preko cele strane u “Politici” objavljen članak o satiričnoj emisiji ‘Mućni glavom’ sa naznakom 13. rodjendana?”

List POLITIKA, 21. XI 2015

Medjutim, predmetna sudijka je donela rešenje da se odbija odgovor na ovo pitanje, jer prema njenoj oceni “nema nikakve veze sa predmetom spora”.

Zatim sam svedokinji Snežani Grujić postavio pitanje: “Da li joj je poznato da su medijski sponzori platili izdavanje posebnog CD-a povodom 13. rodjendana satirične emisije “Mućni glavom” i da je autor omota naš poznati karikaturista Marko Somborac?”

Zastitni znak MUCNI GLAVOM, autor Marko Somborac

Na žalost, predmetna sudijka je ponovo donela rešenje da se odbija odgovor i na ovo pitanje, ovog puta bez ikakvog obrazloženja.

Zašto? Ako uredništvo “Dvestadvojke” tvrdi to što tvrdi, kako je moguće da “Politika”, medijski sponzori CD-a, Marko Somborac, društvene mreže, slušateljke i slušaoci… podržavaju satiričnu emisiju “Mućni glavom”?

Ipak, najveći šok za mene bila je tzv. SLUŽBENA BELEŠKA sa radnog sastanka održanog 29. januara 2016, kada sam nakon nakon 13 godina rada u redakciji “Dvestadvojke” i punih 5 meseci zlostavljanja na radu dobio – otkaz.

SLUŽBENA BELEŠKA sa radnog sastanka, 29. 1. 2016, str. 1

SLUŽBENA BELEŠKA sa radnog sastanka, 29. 1. 2016, str. 2

U ovoj službenoj belešci najveća neistina je na strani 2: “…I pored toga, veoma tolerantno mu je ponuđeno da radi druge programske segmente (na primer, noćni program sa Darkom Kocjanom kao kovoditeljem), ali je saradnik Mladenović sve predloge odbio…”

Zašto je bilo potrebna napisati ovoliku laž u Službenoj belešci!? Zato što tog petka 29. januara 2016. uredništvo Radio Beograda 202 nije znalo da prema već pomenutom članu 27. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja, kao i učešće u tom postupku ne može da bude osnov za: stavljanje zaposlenog u nepovoljniji položaj u pogledu ostvarivanja prava i obaveza po osnovu rada, pokretanje postupka za utvrđivanje disciplinske, materijalne i druge odgovornosti zaposlenog, otkaz ugovora o radu, odnosno prestanak radnog ili drugog ugovornog odnosa po osnovu rada i proglašavanje zaposlenog viškom zaposlenih, u skladu sa propisima kojima se uređuje rad.

Kada se ova činjenica pojavila u Tužbi zbog mobinga – protivzakonit otkaz tokom učešća u postupku –  Uredništvo Radio Beograda 202 i advokat JMU RTS morali su da smisle nešto kako bi negirali, odnosno sakrili ovo očigledno kršenje Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. I zato se u Službenoj belešci sa potpisima glavne urednice i 3 urednika “Dvestadvojke” morala odštampati citirana neistina o ponudi dalje saradnje.

A kada je došao red da svedoči Milan Subotić, usledio je pravi fijasko za tuženog – JMU RTS. Kao lice ovlašćeno za podnošenje zahteva za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja na radu u okviru JMU RTS i pod zakletvom trebalo je samo da potvrdi prijem mog OBRAZLOŽENOG ZAHTEVA ZA POKRETANJE POSTUPKA ZA ZAŠTITU OD ZLOSTAVLJANJA NA RADU 2. decembra 2015. i Službenu belešku od 14. decembra 2015. Umesto toga, svedok Milan Subotić je pred sudijkom Mirjanom Grujičić tog 26. oktobra 2017. godine izrekao niz neistina.

  • Slagao je da mu nije poznato da sam kao zlostavljani novinar podneo obrazloženi zahtev u pisanoj formi za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja na radu, na osnovu predmetnog zakona.
  • Slagao je da mu nije poznato da je sačinjena tzv. Službena beleška.
  • Slagao je da mu nije poznata prva rečenica tzv. Službene beleške.

Zato sam protiv Milana Subotića podneo nadležnom tužilaštvu krivičnu prijavu zbog lažnog svedočenja:

Krivicna prijava protiv Milana Subotica, 21. 2. 2018, str. 1

Krivicna prijava protiv Milana Subotica, 21. 2. 2018, str. 2

EPILOG  SUDJENJA

Posle skoro 2 godine sudskog procesa najzad je 8. marta 2018. održano poslednje ročište. Treći svedok tuženog JMU RTS, Miodrag Stankov po drugi put se nije odazvao sudskom pozivu da svedoči. Zato je advokatica tuženog JMU RTS morala da povuče predlog za njegovo svedočenje.

A onda je nastupio najdramatičniji trenutak ročišta tog 8. marta 2018: Punomoćnica tuženog ostaje kod predloga da se pozovu još 2 svedoka: urednici Darko Kocjan i Dragutin Rokvić!

Na sreću, predmetna sudijka je odbila ovaj predlog za saslušanje navedenih svedoka. U suprotnom, ovaj sudski proces bi se odužio za dodatnih 5 meseci, odnosno bio bi okončan tek na jesen 2018. godine!

ZAPISNIK o glavnoj raspravi, Viši sud, 8. 3. 2018, str. 1

ZAPISNIK o glavnoj raspravi, Viši sud, 8. 3. 2018, str. 2

ZAPISNIK o glavnoj raspravi, Viši sud, 8. 3. 2018, str. 3

Iako je Glavna rasprava zaključena 8. marta 2018, do 4. maja 2018. od pisanog otpravka odluke sudijke Mirjane Grujičić ni traga ni glasa. Nekoliko puta sam posle 20. aprila 2018, kada su istekli svi zakonski rokovi za izradu i dostavljanje presude, odlazio u pisarnicu Višeg suda u Timočkoj 15 dobijajući uvek isti odgovor: “Vaš predmet je još uvek u kabinetu sudijke Grujičić.”

Zato sam 4. maja 2018. bio prisiljen da uputim prigovor Predsedniku Višeg suda, sudiji Aleksandru Stepanoviću:

Prigovor Višem sudu u Beogradu, 4. 5. 2018

Zatim sam 10. maja 2018. godine uputio prigovor i zameniku Predsednika Višeg suda u Beogradu, sudiji Ivanu Iliću:

Prigovor Višem sudu, 10. 5. 2018

PRESUDA JE STIGLA, SA ZAKAŠNJENJEM od 2 /dva/ meseca

Iako u članu 354. Zakona o parničnom postupku doslovce piše da “Presuda mora da se pisano izradi u roku od 8 dana od dana objavljivanja. U složenijim predmetima sud može da odloži pisanu izradu presude za još 15 dana…  Sud je dužan da otpremi overeni prepis presude narednog dana od dana isteka roka iz stava 1. ovog člana.”, to nimalo nije obavezivalo predmetnu sudijku Mirjanu Grujičić da ispoštuje navedeni zakon. Posle više od 2 /dva/ meseca od završetka sudskog procesa, predmetna sudijka je 17. 5. 2018. godine ekspedovala Presudu, koja je preporučenom poštom stigla na kućnu adresu 23. 5. 2018. Prema očekivanjima na osnovu sudske prakse Višeg suda u Beogradu, predmetna sudijka Mirjana Grujičić je odbila tužbeni zahtev kao – NEOSNOVAN!

Presuda Višeg suda, 8. 3. 2018, str. 1

Presuda Višeg suda, 8. 3. 2018, str. 2

Presuda Višeg suda, 8. 3. 2018, str. 3

Presuda Višeg suda, 8. 3. 2018, str. 4

Presuda Višeg suda, 8. 3. 2018, str. 5

Presuda Višeg suda, 8. 3. 2018, str. 6

Presuda Višeg suda, 8. 3. 2018, str. 7

Presuda Višeg suda, 8. 3. 2018, str. 8

Presuda Višeg suda, 8. 3. 2018, str. 9

Presuda Višeg suda, 8. 3. 2018, str. 10

Presuda Višeg suda, 8. 3. 2018, str. 11

Presuda Višeg suda, 8. 3. 2018, str. 12

ŽALBA APELACIONOM SUDU U BEOGRADU

Samo dan posle dobijanja ove i ovakve PRESUDE, 24. 5. 2018, uz korisne sugestije advokata, uložio sam žalbu Apelacionom sudu u Beogradu, kako i piše u PRAVNOJ POUCI na kraju Presude Višeg suda u Beogradu u Predmetu 11 П1 br. 105/2016:

ŽALBA Apelacionom sudu, 24. 5. 2018, str. 1

ŽALBA Apelacionom sudu, 24. 5. 2018, str. 2

ŽALBA Apelacionom sudu, 24. 5. 2018, str. 3

Najveća ironija sudskih procesa zbog zlostavljanja na radu je u tome što tužilac, tj. zlostavljani  na kraju ove “tužne priče” mora da plati sve sudske takse i troškove tuženog, tj. zlostavljača tokom parničnog postupka. U ovom slučaju ta “sudska matematika” na štetu zlostavljanog izgleda ovako: za Taksu na tužbu 36 800 dinara, za Taksu na prvostepenu presudu 36 800 dinara, a za troškove tuženog tokom parničnog postupka 18 400 dinara. UKUPNO: 92 000 dinara odnosno 773 evra!!! 

Taksa na Tužbu, Viši sud u Beogradu, 17. 5. 2018

Taksa na prvostepenu presudu, Viši sud u Beogradu, 17. 5. 2018

TUŽBA PROTIV PREDMETNE SUDIJKE MIRJANE GRUJIČIĆ

Samo dan kasnije posle podnošenja Žalbe Apelacionom sudu u Beogradu, 25. 5. 2018, protiv predmetne sudijke Mirjane Grujučić podneo sam Tužbu Prvom osnovnom sudu u Beogradu zbog kršenja člana 32. stav 1 Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu i člana 354. Zakona o parničnom postupku:

Tužba protiv sudijke Mirjane Grujicic, str. 1

Tužba protiv sudijke Mirjane Grujicic, strana 2

Pored ove tužbe podneo sam i PRITUŽBU, ovog puta zbog nepoštovanja zakonom odredjenog roka za donošenje i ekspedovanje presude u predmetu P1 105/16. Kao i u slučaju odugovlačenja sudskog procesa, Pritužbu sam podneo Visokom Savetu sudstva, Ministarstvu pravde i Apelacionom sudu, kao nadredjenom Višem sudu u Beogradu.

PRITUŽBA, 30. 5. 2018, str. 1

PRITUŽBA, 30. 5. 2018, str. 2Odgovor Višeg suda u Beogradu, od 28. maja 2018, opet sa potpisom sudije Ivana Ilića, potvrdio je OSNOVANOST i ove Pritužbe na rad predmetne sudijke Mirjane Grujičić. Medjutim, kao što se konstatuje na kraju ovog Odgovora, osnovanost Pritužbe nema nikakav značaj za Upravu Višeg suda u Beogradu u smislu preduzimanja bilo kakvih mera prema sudijki Mirjani Grujičić:

Odgovor Višeg suda u Beogradu, 28. maj 2018

Odgovor Višeg suda u Beogradu, 28. maj 2018, str. 2

Skoro mesec dana kasnije, 22. juna 2018, od Višeg suda iz Beograda je stigao još jedan odgovor, kojim se potvrdjuje OSNOVANOST mojih pritužbi, ali i opisuje šta se dešavalo “iza scene”, na relaciji predmetna sudijka – Uprava Višeg suda. Iz prezentiranog dopisa Višeg suda u Beogradu jasno se vidi da je postupajuća sudijka tek posle druge urgencije izradila pismeni otpravak svoje odluke. Drugim rečima, predmetna sudijka Mirjana Grujičić je ignorisala i zakon, i činjenicu da je već opomenuta zbog dugog trajanja postupka, i prvu urgenciju Uprave Višeg suda… Dakle, postupala je na protivzakonit način, nedostojan sudijske funkcije. I umesto da na kraju ovog odgovora od 22. juna 2018. Uprava Višeg suda saopšti kakve će sankcije snositi predmetna sudijka zbog svega navedenog – samo opšta mesta i fraze tipa “Uprava će nastaviti da prati postupanje u označenom predmetu sve do pravosnažnog okončanja postupka…”!

Odgovor Višeg suda u Beogradu, 22. jun 2018

Odgovor Višeg suda u Beogradu, 22. jun 2018, str. 2

Iako sam u zakonom predviđenom roku uložio žalbu na presudu za to nadležnom Apelacionom sudu, a preko Višeg suda 24. maja 2018, do ponedeljka 9. jula 2018. ona nije prosleđena pomenutom sudu na razmatranje!!! Još jedna potvrda protivzakonitog odnosa predmetne sudijke Mirjane Grujičić, još jedan dokaz neprofesionalnog ponašanja, u suprotnosti sa sudijskim kodeksom.

Zato sam ponovo morao da uložim novi PRIGOVOR 9. 7. 2018. predsedniku Višeg suda u Beogradu Aleksandru Stepanoviću i njegovom zameniku Ivanu Iliću:

PRIGOVOR Višem sudu u Beogradu, 9. 7. 2018

UMESTO ZAKLJUČKA

Ironijom sudbine, ni glavna urednica Radio Beograda 202 Snežana Grujić, koja me je zlostavljala na radu, ni direktor Radio Beograda Milivoje Mihajlović, koji se oglušio na moje zahteve da me kao nadredjeni Snežani Grujić zaštiti od mobinga, nisu do kraja mandata ostali u uredničkoj i direktorskoj fotelji.

Najpre je direktor Radio Beograda Milivoje Mihajlović smenjen sa te funkcije na sednici Upravnog odbora JMU RTS, održanoj 17. oktobra 2017. godine, a za v. d. direktora Radio Beograda izabran je Milan Nedić, nekadašnji urednik Jutarnjeg i Beogradskog programa RTS-a.

Nekoliko meseci kasnije i Snežana Grujić je smenjena sa mesta glavnog i odgovornog urednika “Dvestadvojke”: Upravni odbor RTS-a je na sednici, održanoj 28. maja 2018. godine, prihvatio predlog generalnog direktora Dragana Bujoševića i direktora Radio Beograda Milana Nedića da se na mesto v. d. glavne i odgovorne urednice Programa 202 Radio Beograda imenuje Milica Kuburović, umesto dosadašnje glavne i odgovorne urednice Snežane Grujić.

Smeni Snežane Grujić prethodila je bura u javnosti zbog najave direktora Radio Beograda Milana Nedića da će se “Dvestadvojka”, nakon 49 godina prepoznatljivog i slušanog programa, pretvoriti u – muzički radio. Tim povodom sam 26. maja 2018. godine uputio  OTVORENO PISMO  Upravnom  odboru  i  Programskom  savetu  Javne medijske ustanove RTS sa naslovom NE DIRAJTE “DVESTADVOJKU”, BRE!

Kao gradjanin Srbije, RTV pretplatnik i dugogodišnji novinar Radio Beograda 202 apelujem na Upravni odbor i Programski savet da ne dozvole kršenje odredbi Zakona o javnom informisanju i medijima, Zakona o javnim medijskim servisima i Statuta JMU RTS u slučaju neprofesionalne i protivzakonite najave direktora Radio Beograda Milana Nedića o pretvaranju Radio Beograda 202 u – muzički radio!!!
Najpre je u emisiji “Talasanje” Radio Beograda 1 (7. maja 2018. godine), direktor Radio Beograda Milan Nedić najavio pretvaranje Programa Radio Beograda 202 u muzički radio.

Zatim je na na kolegijumu glavnih urednika Radio Beograda (10. maja 2018.) potvrđeno da se aktuelnom “sistematizacijom i reorganizacijom” planira “integrisanje” odnosno prevođenje značajnog broja urednika Radio Beograda 202 na Radio Beograd 1 i Beograd 2. S obzirom na to da “Dvestadvojka” trenutno ima svega 35 stalno zaposlenih, to bi bio težak kadrovski udarac za redakciju, čime bi se ugrozilo održavanje postojećeg radio programa.

Ova i ovakva “najava” u suprotnosti je ne samo sa navedenim zakonima i Statutom RTS-a, nego i sa zdravim razumom, ekonomskom logikom i očekivanjima velikog broja slušateljki i slušalaca Radio Beograda 202: da se ono najbolje iz 49 godina duge tradicije zadrži i poboljšava, a da se ono loše i prevazidjeno menja u korist javnosti i ostvarivanja JAVNOG INTERESA, definisanog članom 7. Zakona o javnim medijskim servisima Srbije.

Hoću i želim da verujem da je direktor Radio Beograda Milan Nedić, i sam ponikao kao novinar u redakciji Radio Beograda 202, spornu najavu izrekao pod velikim političkim pritiscima. Onim pritiscima koji su drugi veliki simbol Beograda, Studio B srozali na nivo običnog megafona aktuelnog režima, sa tendencijom da sve što je kritičko, slobodoumno i profesionalno u Beogradu i u Srbiji pretvori u – muzičke fontane! Ujedno se nadam da Milan Nedić neće ostati zapamćen u istoriji srpske radiofonije kao njegov imenjak i prezimenjak u istoriji srpske države.

Radio Beograd 202, rodjen 1969. godine u vreme svojevrsne renesanse našeg društva, kada je podignut i otvoren Muzej savremene umetnosti, kada su osnovani BITEF, BEMUS, FEST… tokom proteklih 49 godina postao je beogradski brend, hvale vredan hroničar kulturnih i umetničkih dostignuća prestonice Srbije, uprkos svim padovima i usponima.

Radio Beograd 202 jedan je od neprolaznih simbola Beograda, poput Avalskog tornja, Terazijske česme ili Muzeja Nikole Tesle. Civilizacijska i kulturna vrednost iznad svih ideologija, režima, političkih uverenja.. Jer, kao što svi dobro znamo, režimi dolaze i prolaze… a kulturne i civilizacijske vrednosti opstaju i ostaju, boreći se stalno i uporno protiv svega što hoće da kroti!

Na današnjoj Skupštini Nezavisnog udruženja novinara Srbije u beogradskom Medija centru upoznao sam koleginice i kolege sa sadržajem Otvorenog pisma. Tom prilikom pozvao sam sva profesionalna novinarska udruženja i novinarske sindikate da se pridruže borbi u odbrani JAVNOG INTERESA i poštovanju i primeni Zakona o javnim medijskim servisima.

Vidimo se u junu naredne 2019. godine, na proslavi 50. rodjendana „Dvestadvojke”!

U Beogradu, 26. maja 2018.                               Filip Mladenović, novinar

LINK: http://blog.b92.net/text/28319/Ne-dirajte-Dvestadvojku-BRE/#k1976797

KORISNI  SAVETI  i  PRIMERI

https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_sprecavanju_zlostavljanja_na_radu.html

https://www.paragraf.rs/propisi/pravilnik_o_pravilima_ponasanja_poslodavaca_i_zaposlenih_u_vezi_sa_prevencijom_i_zastitom_od_zlostavljanja_na_radu.html

https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zabrani_diskriminacije.html

https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_bezbednosti_i_zdravlju_na_radu.html

https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_mirnom_resavanju_radnih_sporova.html

https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_radu.html

http://www.ramrrs.gov.rs/

http://mobing.rs/udruzenje-stop-mobing/

http://www.stopmobingsrbija.rs/

http://www.nomobbing.org.rs/

http://upravusizanovinare.rs/

http://misamajic.com/

https://www.pravnisavet.net/saveti/oznaka-mobing

https://www.minrzs.gov.rs/lat/inspektorat-za-rad.html

http://safejournalists.net/rs/what-constitues-a-violation/

http://www.nuns.rs/

OBRAZAC  TUŽBE 

U nastavku je OBRAZAC TUŽBE, gde je potrebno ubaciti lične podatke, kao i one vezane za  tuženog, opis zlostavljanja na radu, dokaze i predlog Presude:

VIŠI SUD U __________________

TUŽBA PROTIV POSLODAVCA RADI ZAŠTITE OD ZLOSTAVLJANJA NA RADU UČINJENOG OD STRANE ODGOVORNOG LICA

TUŽILAC: Ime i prezime, adresa

TUŽENI: Naziv medija (firme, ustanove, preduzeća), adresa, koju zastupa Ime i prezime, vlasnik ili generalni direktor ili direktor

Radi: zaštite od zlostavljanja na radu

                                           O B R A Z L O Ž E N J E

Tužilac je zaposlen kod tuženog na radnom mestu ________________________ po Ugovoru o radu (ili po Autorskom ugovoru za dela iz oblasti ____________________) od ________. godine.

DOKAZ 1: nesporno – Ugovor o radu (ili Autorski ugovor – u prilogu tužbe)

Već duže vreme tužilac je izložen zlostavljanju na radu od strane neparničara Ime i prezime, zaposlene/zaposlenog kod tuženog na radnom mestu ___________________, sa svojstvom odgovornog lica, na sledeći način:

Ime i prezime (zlostavljača) u periodu od početka mesec godina do kraja mesec godina zlostavlja tužioca na radnom mestu, što se ogleda u sledećim neprofesionalnim i protivzakonitim postupcima:

  1. Detaljan opis PRVOG primera zlostavljanja

DOKAZ 2: Fotografija, zapisnik, beleška, audio ili video snimak…

      2. Detaljan opis DRUGOG primera zlostavljanja

DOKAZ 3: Fotografija, zapisnik, beleška, audio ili video snimak…

(U nastavku Tužbe navesti sve preostale primere zlostavljanja na radu i priložiti dokaze.)

Usled zlostavljanja kod tužioca su nastupili zdravstveni poremećaji u vidu stresa, hipertenzije, nesanice, pojačane nervoze…, zbog čega je bio prinuđen da se obrati lekaru opšte prakse, kardiologu i neuropsihijatru.

Prema izveštaju neuropsihijatra od datum, pogoršano zdravstveno stanje tužioca posledica je pretrpljenog stresa na radnom mestu.

DOKAZ: Izveštaj neuropsihijatra od datum (u prilogu tužbe)

Tužilac smatra da je na izloženi način učinio verovatnim da je izvršeno zlostavljanje iz člana 6. Zakona, tako da je teret dokazivanja da nije bilo ponašanja koje predstavlja zlostavljanje na tuženom poslodavcu – član 31. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu.

Na osnovu navedenih činjenica, označenih zakonskih odredbi i člana 30. Zakona, tužilac podnosi ovu tužbu i predlaže da sud posle izvedenih dokaza donese

 P R E S U D U

  1. Utvrđuje se da je tužilac Ime i prezime pretrpeo zlostavljanje na radu od strane Ime i prezime zlostavljača, kao odgovornog lica, na način opisan u tekstu tužbe: (PONOVITI sve primere zlostavljanja u skraćenoj formi).
  2. OBAVEZUJE se tuženi da na ime naknade nematerijalne štete usled duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda i povrede prava ličnosti isplati tužiocu iznos od ______________ dinara, te da mu zbog duševnih bolova usled umanjenja opšte životne aktivnosti isplati iznos od _______________ dinara sa sve zateznom kamatom na te iznose počev od dana donošenja presude pa do isplate, a na ime naknade materijalne štete usled smanjenja plate/autorskog honorara iznos od ________________ dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od momenta dospelosti na naplatu do konačne isplate. Sve iznose tuženi je dužan isplatiti  u roku od 8 dana od dana pravosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.
  3. U skladu sa članom 30. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu naređuje se objavljivanje ove presude u javnim glasilima: ____________, ______________, ____________, na trošak tuženog.
  4. Obavezuje se tuženi da naknadi parnične troškove tužiocu, koliko do kraja budu iznosili, u roku od 8 dana pod pretnjom izvršenja.

U ________________,  datum                                         T U Ž I L A C:

                                                 Ime i prezimeSVOJERUČNI POTPIS

NAPOMENA: Tužba se štampa i potpisuje u 3 primerka: 2 primerka tužbe, sa priloženim dokazima, predaju se na prijemnom šalteru Višeg suda, dok treći primerak, sa pečatiranim datumom prijema, ostaje kod tužioca.

P O S V E T A

Portal i knjiga “STOP MOBINGU!” posvećeni su

novinarki Jasminki Kocijan (1959 – 2017)

Jasminka Kocijan, 1959, 2017

Novinarstvo daruje toliko lepog i dobrog, što čoveka ponekad uznese i zavede.

Medju novinarskim darovima poznanstva i prijateljstva sa izuzetnim ličnostima svakako su najdragocenija.

Meni je novinarstvo poklonilo mnogo vrednih ljudskih bića, a medju njima dve izuzetne žene: glumicu Sonju Savić i novinarku Jasminku Kocijan.

I Sonju i Jacu sam sreo početkom novotalasnih osamdesetih: Sonju u Radio Beogradu, a Jacu u redakciji “Studenta”. Svi na početku karijera, opijeni nadom, verom u vlastite izbore i nemerljivim, neiskazivim osećanjem slobode.

I Sonja i Jaca su imale neku neobjašnjivu, detinjastu moć da vas opčine svojim prisustvom, svojim smehom, svojim komentarima, onom magijom izmedju redova… Slovima i rečima u njihovim izgovorenim rečenicama nikada nije bilo dosadno. Kao i svima u njihovom društvu.

Talenat, rečitost, erudicija, šarm… sve je to cvetalo u njihovim duhovnim i duševnim baštama.
I još nešto: etički kod, u ime koga su bile spremne da se odreknu privilegija, moći, uticaja, pa čak i normalne egzistencije.
Nešto što se na Balkanu ne shvata, ne prihvata, čak prezire: biti sa stavom! Biti svoj! Držati se činjenica, a ne mitova. Poštovati načela profesije, a ne nagodbe sa savešću i interesima.

Ovako je to Sonja Savić objasnila: “…Bila je to generacija koja se borila za današnje vreme, jer nije želela biti u nekom epsko-lirskom palanačkom zakašnjenju. Oficijelno pozorište zvalo me je u svoj angažman, ja sam slovila kao neka nada beogradskog teatra, ali i mom profesoru bilo je jasno da od toga neće biti ništa. Tada mi je jedan mladić napisao pismo: ‘Moraš se odlučiti hoćeš li postaviti crtu između života i profesije. Ako postaviš crtu imaćeš mnogo obožavatelja, a ako je izbrišeš malo će te ljudi voleti. Najvažnije je da se zapitaš u kojoj ćeš opciji biti srećna.”

I Sonja i Jaca bile su srećne u svojim izborima, bez crte izmedju života i profesije. Ali su taj izbor platile preskupo: teškim bolestima i preranom smrću!

Poput pokojnog kolege Dušana Bogavca, i Sonja i Jaca nisu umrle, već su privedene na onaj svet. Oterane u smrt, jer su radile i stvarale u pogrešnoj zemlji, ogrezloj u kriminalu, korupciji i sveopštem nemoralu.

Poslednje godine života Jasminka Kocijan je provela pred sudijkom Višeg suda u Beogradu kao tužilac protiv direktorke TANJUG-a zbog zlostavljanja na radu. Šta je sve Jasminka Kocijan doživela od zime 2014. godine i to samo zbog jednog kratkog komentara o aktuelnom premijeru, napisanom na svom privatnom profilu jedne od društvenih mreža!?
Uzalud sve godine, decenije besprekorne novinarske karijere, toliko radno iskustvo, mnoštvo objavljenih članaka, uredjene stranica novina, toliko sređenih vesti za publikovanje, naučenih koleginica i kolega… Radila je u agencijama TANJUG, FONET, BETA. Bila je novinar u “Nedeljnom Telegrafu”, “Našoj Borbi”, “Danasu”, saradnik više listova i magazina iz regiona. Radila je za TV produkciju “VIN” i kao urednik na portalu http://www.nadlanu.com. Bila je i izveštač iz Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju u Hagu.

Premeštaj sa uredničkog mesta u desku, na distributersko mesto, što je osim umanjenja plate za oko 30.000 dinara, podrazumevalo više različitog posla koji se radi istovremeno i veću mogućnost da se napravi greška, raspoređivanje na rad u noćnoj smeni, iako je već bila bolesna…

Ignorisanje i omalovažavanje obeležilo je poslednje tri godine Jacinog života:

“Direktorka TANJUG-a Branka Đukić htela je da me predstavi kao manje sposobnu, psihički nestabilnu, samo da bi me spustila na nižu poziciju. Za tužbu je rekla da je baš briga, da mogu i da dobijem na sudu ali da će suđenje da traje najmanje dve godine”, izjavila je Jasminka Kocijan na jednom od sudskih ročišta.

Inače, taj proces se otegao pred našim pravosudjem više do 3 godine. I sada će biti arhiviran, jer tužioca više nema!!!

Neka je večna slava koleginici Jasminki  Kocijan!

                        P O G O V O R

… Prvo par reči o slonovima, zatim neku i o Filipu, a onda o slonovima, Filipu i nama!

Pričaju da se u dresiranju slonova, samo u Indiji, koristi jedna zanimljiva tehnika. Dok se slon još nije otrgao kontroli, dok je još mali i toleriše sve što mu radite, dreser jednu njegovu nogu, obično to biva prednja leva, veže lancem čiji je drugi kraj pričvršćen za kolac poboden u zemlju. Tako je sloboda kretenja slona više nego ograničena i svedena na jedan isti krug. Dan za danom slon se vrti u tom krugu, jer misli da je taj krug jedini prostor u kome može da se kreće. Vreme prolazi a dreser lanac zamenjuje užadima: najpre je konopac debeo, onda sve tanji i tanji, na kraju je to gotovo konac, ali slon i dalje hoda istom maršrutom. Iako može odšetati kad god hoće, slon to ne shvata i ostaje „zarobljen” u granicama kruga koji mu je dužinom lanca još prvog dana definisao dreser.

I ljudi se, tako, vrte u krug: samo što njih umesto lanaca i užadi zarobljenim u tom krugu drži neznanje, nemanje stava, pristajanje, strah…!

Ne svi!

Filip Mladenović je jedan od tih “ne svih”!

Od kad znam Filipa, a ima tome blizu četiri decenije, kad smo se gledali preko konkurentskih nišana, on na barikadama listova “Student” i “Mladost” a ja “Omladinskih novina” i “NON”-a, on je prezirao intrigante koji su oko nas stvarali svet od šarenih laža. Intolerantan je na oklevanje, normalno, umereno, polagano, kolebljivo, snishodljivo…! Oduvek je bio neka vrsta proroka, ne poput Pitije iz Delfa, koji govori u nerazumljivim šiframa ili dvosmislicama, već drčan i baš glasan i jasan (dobro, možda malo preterujem), brzogovoreći poslanik, uglavnom bistar, pričalica koja ima odgovore na sve a ako nema, juri okolo da ih nađe. Neotporan na nepravdu, sklon da razume i oprosti, nikad nije imao milosti prema onima koju tu emociju nisu imali za one koje su tlačili.

Uprkos uvreženom mišljenju da najmanje greši onaj koji ćuti, oduvek je verovao da je ćutanje – grešno. Nikad ili, ‘ajde, skoro nikad, nije hajao za pravila. Čak ni kad je, na pravdi Boga, prepravljao i popravljao svet koji su stvarali bogovi u obličju Miloševića, Koštunice, Vučića…!

Dugo nismo znali šta ga pokreće. Onda smo provalili: inercija nepravde. Takav je. Uvek ga nađeš tamo gde ga nisi ostavio i gde ga ne očekuješ. Načelo mu je: sve može biti drugačije nego je uvek bilo, budućnost je sadržana u sadašnjosti. Geslo: Kad ako ne sad!? I – Brže, jače, bolje – ali to su mu već maznuli.

Njegovo osnovno raspoloženje uvek je bilo prepoznatljivo: šarmantno nezadovoljstvo i večita frka! Godine ga nisu promenile. I dalje je zatečen i nespreman za polemiku – kad spava. Ponekad nema pojma šta radi, ali je bitno da je u akciji. I hteo bi da traje zauvek. Akcija. Zašto ne i on?

I da se vratim na slona! Uzmimo, hipotetički, da Fića može da preuredi scenu u kojoj dreser puši u centru kruga kojim se vrti slon. Normalni ljudi bi odvezali slona i – “… šorom šajke a Dunavom čeze”!

Jok! Ovaj bi, istina, odvezao slona, smestio ga u krug, možda mu dao i cigaru a onda bi u’vatio dresera i njegovu prednju levu nogu vezao za lanac, čiji je drugi kraj pričvršćen za kolac poboden u zemlju.

I to nije sve.

Dok bi se dreser vrteo „zarobljen” u granicama kruga koji mu je dužinom lanca definisao Mladenović, Filip bi išao paralelno sa njim i u uvo mu drobio kako mobbing nije fina radnja.

Da poželiš pakao!

 U Beogradu, 16. maja 2018.                                          Slaviša Lekić

                                                                                  Predsednik NUNS-a

                                            O  AUTORU

Mr Filip Mladenović, jugoslovenski novinar i književnik, osnovnu školu i IX gimnaziju završio je u Novom Beogradu. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, odsek Ekonomska politika i planiranje, 1980. godine sa prosekom 8,38. Magistrirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1995. godine (Mentor: dr Milena Dragičević – Šešić, profesor menadžmenta u kulturi).

Novinarsku karijeru započeo je u listu beogradskih studenata “STUDENT” 1979. godine. Tokom osamdesetih njegovi tekstovi i autorske rubrike objavljivani su u omladinskim listovima i časopisima ex Jugoslavije (“MLADINA” – Ljubljana, “POLET” i “STUDENTSKI LIST” – Zagreb, “NON” i “MLADOST” – Beograd) i na talasima radio stanice “INDEX 202” i II programa Radio Beograda, u emisijama “NIKO KAO JA” i “To je samo ROCK & ROLL“. Jedan je od osnivača i autora OMLADINSKE TELEVIZIJE (OK kanal) 1989. godine, prve nezavisne TV stanice na Balkanu, čije je emitovanje iz beogradskog Doma omladine na silu prekinuto posle mesec dana rada.

Od 1991. godine, sa početkom rata u ex Jugoslaviji, Filip Mladenović je svoj novinarski angažman ograničio na medije gradjanske, antiratne uredjivačke politike (“BORBA/”Naša BORBA”, “Republika”, “NIN”, “VREME”, Radio B-92, Radio INDEX i “DANAS”). Takodje, stalni je saradnik radio emisije “DOBA RAZUMA” Fondacije za mir i rešavanje kriza (urednica Branka Mihajlović) i saradnik nezavisne TV Produkcije “VIN” (urednica Gordana Suša).

Jedan je od osnivača i član uredjivačkog tima prvog privatnog satiričnog časopisa “DANGA” (1993.) i satiričnog lista “Naša KRMAČA” (1996-2004).

Napisao je i objavio veliki broj aforizama i drugih satiričnih sadržaja. Autor je dramskih tekstova “1968”, “Crveno-crni kabare, podvučeno žutim”, “Debelo meso”, ‘Ajdukovići”, “Izvršitelj”.
Takođe, autor je 7 knjiga: odabrani aforizmi i satirični tekstovi “To je samo rokenrol” i “FILIPIKE”, roman “31 poglavlje o časti”, scenski roman “Ajdukovići”, knjiga priča za decu i odrasle “Majstor za ljuljaške, klackalice, tobogane i…”, u saradnji sa slikarkom i ilustratorkom Dunjom Popin iz Rima (nagrada dečje kritike “Dositejevo pero” 2015.),  “Pribrane drame” i “STOP mobingu!”.

Jedan je od osnivača Nezavisnog udruženja novinara Srbije (1994.).
Od 1999. do 2003. godine član je Izvršnog odbora Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Urednik je internet prezentacije udruženja, na adresi http://www.nuns.rs, od 1999. do 2001.

Dobitnik je posebne zahvalnice NUNS-a za afirmaciju etike i hrabrosti u srpskom novinarstvu i za doprinos očuvanju nagrade “Dušan Bogavac” 2015. godine.

Od 1991. do 1997. u dnevnom listu “Borba”/”Naša BORBA” objavljivao je satiričnu rubriku “FILIPIKE”. Od 1999. do 2005. u dnevnom listu “Danas” publikovao je kolumnu “Rečnik srpskih reči i izraza”. Od 2004. do 2010. bio je saradnik dnevnog lista “BLIC” i magazina “LEPOTA i ZDRAVLJE”.

Od 1996. do 2004. godine u medijskoj agenciji “Alternativa” bio je angažovan kao urednik rubrike, urednik za programske akcije, urednik u oblasti izdavaštva, glavni i odgovorni urednik časopisa “Naša KRMAČA” i urednik u oblasti TV produkcije.

Od 2004. do 2008. je urednik-saradnik za programske akcije “Radio BEOGRADA 202”, na čijim talasima su se svake sedmice emitovale autorske emisije »Mućni glavom« (2002 – 2016) i “Hajde da…” (2004 – 2010). Kao urednik realizovao je veliki broj PR i marketinških akcija, kako za samu “Dvestadvojku”, tako i za njene oglašivače.

Na portalu www.b92.net publikuje blogove od 2008. godine, a na sajtu www.etna.dencic.com objavljuje satirične tekstove.

Na sajtu http://www.youtube.com nalaze se video i audio zapisi njegovih novinarskih ostvarenja – TV kanal “Mućni glavom”.

Tokom karijere boravio je na studijskim boravcima i stručnim usavršavanjima u Londonu, Pragu, Parizu, Rimu, Beču, Atini, Hagu i Sofiji.

KONTAKT: filipmladenovic@hotmail.com

MUĆNI GLAVOM

ODABRANI SEGMENTI satirične emisije “MUĆNI GLAVOM”, neprekidno emitovane na talasima Radio Beograda 202 punih 13 godina i 2 meseca, svake subote od 23. novembra 2002. do 23. januara 2016:

O satiričnoj emisiji “Mućni glavom”:

https://202beograd202.wordpress.com/category/05-emisije-na-radio-beogradu-202/mucnimo-glavom/

NAJAVA promocije knjige i portala “STOP MOBINGU!” u beogradskom Medija centru, Terazije 3, sreda, 16. maj 2018. u 12h:

Najava promocije u MEDIJA centru, 16. 5. 2018

SNIMAK PROMOCIJE KNJIGE I PORTALA “STOP MOBINGU!” u beogradskom MEDIJA centru, 16. maja 2018. od 12h do 13h

U sredu, 16. maja 2018. od 12h do 13h održana je u beogradskom MEDIJA centru promocija knjige i portala “STOP MOBINGU!”.

Knjiga i portal “STOP MOBINGU!” osmišljeni su kao svedočanstvo i kao uputstvo za borbu protiv zlostavljanja na radu kako u medijima, tako i u svim drugim preduzećima, javnim ustanovama, privatnim firmama, bankama…

Svi zaposleni, bilo u stalnom radnom odnosu ili u honorarnom, mogu na portalu https://stopmobingu.wordpress.com/ pronaći korisne i praktične informacije za borbu protiv zlostavljanja na radu, odnosno za zaštitu elementarnih radnih i ljudskih prava sudskim putem.

Na konferenciji za novinare, koju je otvorila i vodila zamenica direktora MEDIJA centra Gordana Mladenović, govorili su Marija Vukasović, pravna savetnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Slaviša Lekić, predsednik NUNS-a i novinar Filip Mladenović.

Autor knjige i portala “STOP MOBINGU!” Filip Mladenović na promociji u MEDIJA centru je, izmedju ostalog, rekao:

“Svedočanstvo o mojoj novinarskoj sudbini u RTS/Radio Beogradu 202, gde sam proveo polovinu karijere, dakle 20 godina, slika je i prilika našeg novinarstva, ali i masovnog kršenja elementarnih radnih i ljudskih prava.
Uprkos zakonima, institucijama, inspektoratima rada, sindikatima…, u Srbiji se već godinama odvija svojevrsni mobingcid.

Masovno zlostavljanje zaposlenih, bez ikakvih pravnih posledica po zlostavljače, uz prećutnu saglasnost države Srbije, rezultira velikim brojem obolelih od neizlečivih bolesti, umrlih, pa čak i onih koji u samoubistvu traže spas od mobinga. Na delu je – mobingcid, oličen u svodjenju zaposlenih na moderno roblje.

I najnoviji slučaj štrajka radnica tekstilne fabrike u Smederevu govori o razmerama mobingcida u Srbiji: sedam radnica je otpušteno zato što su fotografisale protestnu obustavu rada u fabričkoj hali i zatim na FACEBOOK-u objavile te slike. Poslodavac nije dozvoljavao formiranje sindikata u ovoj tekstilnoj fabrici! Radnice su imale pravo na 2 čaše vode tokom smene, a nekakav supervizor je vodio računa koliko se koja radnica zadržava u jednom od 2 toalete za 300 zaposlenih!!!

Medijske radnice i radnici u Srbiji, naročito honorarci, takodje su degradirani u moderno roblje. Zašto? Zato što se u državi Srbiji još uvek ne primenjuje poseban Kolektivan ugovor za medijske radnice i radnike, koji bi garantovao barem minimalne ekonomske i socijalne uslove rada u medijima. NUNS već godinama pokušava da nešto uradi, ali uzalud. NUNS već ima spreman Predlog posebnog Kolektivnog ugovora, ali ni medijski poslodavci ni država UOPŠTE nisu zainteresovani da se ovaj predlog makar razmatra kroz javnu raspravu, a kamoli potpiše i primenjuje!

Knjigom i portalom “STOP MOBINGU”, svedočeći o onom što sam doživeo kao novinar, a potom kao tužilac zbog preživljenog mobinga, želim da pomognem borbi protiv ove divljačke i pljačkaške verzije kapitalizma. Takodje, knjigom i portalom “STOP MOBINGU!” želim da ohrabrim sve one koji trenutno pate zbog zlostavljanje na radu, kao i one koji će ga u budućnosti doživljavati.”

Knjiga, portal i aplikacija “”STOP MOBINGU!” – sigurna kuća za sve zlostavljane u Srbiji!

I najefikasniji lek za opaku bolest zvanu mobingcid!

http://www.mc.rs/promocija-knjige-i-portala-stop-mobingu-novinara.4.html?eventId=10849

http://www.nuns.rs/info/news/36300/mobingcid-u-srbiji-sve-masovniji.html

Promocija knjige i portala STOP MOBINGU, 16. maj 2018

Filip Mladenovic, autor portala STOP MOBINGU, 16. 5. 2018

„Mobingcid“ u Srbiji sve masovniji

“Nema predaje, nema povlačenja! Knjigom i portalom “STOP MOBINGU!” želim da ohrabrim sve one koji trenutno pate zbog zlostavljanje na radu, kao i one koji će ga u budućnosti doživljavati”, rekao je autor Filip Mladenović na predstavljanju knjige i portala u beogradskom Medija centru 16. maja 2018. godine.

Knjiga i portal „Stop mobingu!“ osmišljeni su sa namerom da se pomogne svima koji trpe zlostavljanje na radnom mestu, a koji pritom nemaju kome da se obrate. I knjiga i portal  su nastali kao podsećanje na nedavno preminulu novinarku Jasminku Kocijan, koja je i sama trpela mobing sve do svoje smrti, rečeno je danas na promociji u beogradskom Medija centru.

„Nakon fejsbuk posta Jasminke Kocijan, u kojem je navela da su aktivisti Crvenog krsta sprečeni da pruže pomoć zavejanima u Feketiću, u akciji spasavanja u kojoj je učestvovao i tada prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, počinje mobing nad njom. Posebno od strane direktorke agencije TANJUG, Branke Đukić“, rekao je Filip Mladenović. On navodi da je sam proživljavao identičnu situaciju, te da je pre dobijanja otkaza na Radio Beogradu 202 dugo trpeo mobing.

„Svedočanstvo o mom slučaju sa ‘Dvestadvojke’ je slika i prilika novinarstva u Srbiji. Ova knjiga, kao i portal i aplikacija su odgovor na ‘mobingcid’, koji je sve masovniji u Srbiji. Novinari, bilo u stalnom radnom ili u honorarnom odnosu, mogu na portalu https://stopmobingu.wordpress.com/ pronaći korisne i praktične informacije za borbu protiv zlostavljanja na radu, odnosno za zaštitu elementarnih radnih i ljudskih prava sudskim putem. Ono što je najvažnije, jeste da će svi zainteresovani moći da preuzmu gotov obrazac tužbe”, kazao je Filip Mladenović, izražavajući nadanje da će portal “Stop mobingu!” postati “sigurna kuća” za sve one koji su žrtve nasilja na radnom mestu.

Poredeći stanje u novinarstvu, sa načinom dresure slonova u Indiji, gde se oni, vezani užadima vrte u krug, predsednik NUNS-a Slaviša Lekić je istakao kako se i ljudi, slično slonovima, vrte u krug, s razlikom što njih u tom krugu ne drže lanci i užad, već neznanje, nemanje stava, strah…

“Pričaju da se u dresiranju slonova, samo u Indiji, koristi zanimljiva tehnika. Dok se slon još nije otrgao kontroli, dok je još mali i toleriše sve što mu radite, dreser jednu njegovu nogu, obično to biva prednja leva, veže lancem čiji je drugi kraj pričvršćen za kolac poboden u zemlju. Tako je sloboda kretanja slona više nego ograničena i svedena na jedan isti krug. Dan za danom slon se vrti u tom krugu, jer misli da je taj krug jedini prostor u kome može da se kreće. Vreme prolazi, a dreser lanac zamenjuje užadima. Najpre je konopac debeo, onda sve tanji i tanji, da bi na kraju to bio samo konac. Međutim, slon i dalje hoda istom maršrutom. Iako može odšetati kad god hoće, slon to ne shvata i ostaje „zarobljen” u granicama kruga koji mu je dužinom lanca još prvog dana definisao dreser. Uzmimo, hipotetički, da Fića može da preuredi scenu u kojoj dreser puši u centru kruga kojim se vrti slon. Filip bi, istina, odvezao slona, smestio ga u krug, možda mu i dao cigaru, a onda bi uhvatio dresera i njegovu prednju levu nogu vezao za lanac čiji je drugi kraj pričvršćen za kolac. I to nije sve. Dok bi se dreser vrteo „zarobljen” u granicama kruga koji mu je dužinom lanca definisao Mladenović, Filip bi išao paralelno sa njim i u uvo mu drobio kako mobing nije fina radnja.”

Lekić je, između ostalog, istakao kako je Filipa Mladenovića oduvek pokretala inercija nepravde.

„Otkad znam Filipa, a ima tome blizu četiri decenije, kad smo se gledali preko konkurentskih nišana, on na barikadama „Studenta“ i „Mladosti“, a ja „Omladinskih novina“ i „NON-a“, prezirao je intrigante koji su oko nas stvarali svet od šarenih laža. Intolerantan je na oklevanje, normalno, umereno, polagano, kolebljivo, snishodljivo. Uprkos uvreženom mišljenju da najmanje greši onaj koji ćuti, oduvek je verovao da je ćutanje – grešno. Nikad ili, ajde, skoro nikad, nije hajao za pravila. Čak ni kad je, na pravdi boga, prepravljao i popravljao svet koji su stvarali bogovi u obličju Miloševića, Koštunice, Vučića“.

Pravna savetnica NUNS–a, Marija Vukasović, naglasila je da su u Srbiji medijske slobode na izuzetno niskom nivou, na šta ukazuju svi relevantni izveštaji.

„Medijski eksperti, kao i izveštaji Evropske komisije i “Reportera bez granica”, ukazuju na izuzetno nizak stepen medijskih sloboda u Srbiji. Mediji trpe ogromne pritiske, a oni najčešće dolaze preko oglašivača, koji se javno pozivaju od strane političara da povuku svoje oglase“, navela je Vukasovićeva, dodajući da medijima nije omogućeno pravo na slobodan rad, te da se mali broj novinara koji se osmeli da, uprkos negativnoj atmosferi, svoj posao obavi profesionalno, suočava se sa pretnjama i napadima.

„NUNS je zabeležio više slučajeva gde je novinarima bilo zabranjeno prisustvo, a često se dešava da organizatori događaja namerno odbijaju da pozovu određene predstavnike medija. Broj fizičkih napada, u poslednjih godinu dana, je smanjen, ali se zato povećao broj pretnji, naročito preko društvenih mreža. Predstavnici vlasti retko kad osuđuju napade na novinare, a kad to rade, onda to čine selektivno“, smatra pravna savetnica NUNS–a Marija Vukasović, navodeći kao primer polaganje zakletve predsednika Vučića, gde je, pored izostanka osude najviših zvaničnika zbog napada na novinare, izostala i reakcija Tužilaštva.

16. maj 2018.                                        Autor: Vojislav Milovančević

Promocija STOP MOBINGU, 16. maj 2018

“STOP MOBINGU!” – CENZURISANO!

Nije bilo redakcije štampanih, elektronskih i digitalnih medija koja nije pozvana da pošalje izveštača sa prošlonedeljne promocije knjige i portala „STOP MOBINGU!” u beogradskom Medija centru. Pa još tema veoma bitna za normalan status novinarki i novinara Srbije: zaštita od zlostavljanja na radnom mestu i apel za donošenje i primenu posebnog Kolektivnog ugovora za medijske radnice i radnike – GARANTA minimalnih ekonomskih i socijalnih uslova rada, čime bi se znatno smanjile mogućnosti mobinga.

Epilog: na promociju u Medija centru tog 16. maja 2018. došle su samo 2 (i slovima: dve) novinarke: Ema Sokolović iz agencije BETA i Vera Ponti iz specijalizovanog časopisa za bezbednost i zdravlje na radu „ZAŠTITA PLUS”!!! Koleginica Ema Sokolović je napisala dobar tekst sa pratećom fotografijom, da bi potom sve to agencija BETA prosledila svim medijima u Srbiji – https://beta.rs/vesti/drustvo-vesti-srbija/89799-knjiga-i-portal-stop-mobingu-novinara-filipa-mladenovica-predstavljeni-u-beogradu.

Epilog: NIKO, sem sajta http://www.cenzolovka.rs, nije objavio NIŠTA o promociji, kao ni o knjizi i portalu „STOP MOBINGU!” Drugim rečima, radna prava, kolektivni ugovori, sindikalno organizovanje, zlostavljanja na radnom mestu… za gazde, direktore i glavne urednike svih ovdašnjih medija su tabu teme. I ne samo za njih, već i za sve dosadašnje režime u Srbiji. Još od 2006. godine, od Koštunicine vlade, pa preko Tadić/Cvetkovićeve, Dačić/Vučićeve, Vučić/Dačićeve i ove sadašnje Brnabićevske vlade, Evropska unija, tj. Evropska komisija neprestano traži, zahteva, upozorava… da se već jednom načine bilo kakvi pomaci u pogledu Kolektivnih ugovora i reprezentativnosti. Ali, uzalud!

Jednostavno, nema političke volje da se u bilo kom smislu poprave i osiguraju bolji ekonomski i socijalni uslovi rada za sve kategorije zaposlenih u Srbiji!!! U prevodu: zabole uvo sve nabrojane režime za temeljna radna i ljudska prava gradjanki i gradjana ove opljačkane i ponižene zemlje!

Do sada su potpisana samo 4 posebna, tj. sektorska Kolektivna ugovora (muzički umetnici i izvodjači, poljoprivreda, gradjevinarstvo i hemijska industrija). Od ta četiri, samo se dva primenjuju (muzički umetnici i izvodjači, poljoprivreda), dok su preostala 2 (gradjevinarstvo i hemijska industrija) raskinuli – POSLODAVCI!!!

Takodje, nije ostvaren nikakav napredak u pogledu trostranog socijalnog dijaloga Poslodavci – Sindikati – Vlada, a posebno je traljavo uključivanje socijalnih partnera u odlučivanje o glavnim rešenjima vezanim za radna prava i socijalni položaj zaposlenih.

Kako sada stvari stoje, Poglavlje 19 (Socijalna politika i zapošljavanje) u pregovorima za pristupanje EU nikada neće biti ni otvoreno, a kamoli zatvoreno!

Eto zašto su promociji knjige i portala”STOP MOBINGU!” prisustvovale samo 2 novinarke!

Vlastodršci + medijadršci = CENZURA na kvadrat vila, rezidencija, bazena, jahti…

Sledi takodje dobar tekst koleginice Vere Ponti za časopis „ZAŠTITA PLUS”:

ZLOSTAVLJANJE NA RADU – RADNIČKA NOĆNA MORA U SRBIJI

SPAS OD MOBINGA TRAŽE U SAMOUBISTVU!

I pored toga što Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu obavezuje hitnost postupka nakon dostavljanja tužbe sudu, ročišta se zakazuju na 5 do 6 meseci. Teško je poslodavca optužiti za mobing, jer je nemoguće odrediti sve načine na koji se zlostavljanje na radnom mestu sprovodi. Radnici u Srbiji degradirani su na nivo modernog roblja. Sedam radnica tekstilne fabrike u Smederevu dobile su nedavno otkaze zbog objave štrajka na društvenoj mreži Fejsbuk. Masovno zlostavljanje zaposlenih postala je tabu tema u našim medijima.

Čak i u onim medijima gde su vlasnici nemačke i švajcarske kompanije, čiji su zaposleni u matičnim državama zaštićeni i Kolektivnim ugovorima i sindikalnim organizovanjem, naši novinari dobijaju otkaze putem SMS poruka. Zahvaljujući portalu “Stop mobingu!” (https://stopmobingu.wordpress.com) zlostavljani radnici više neće biti sami, jer sada imaju detaljna uputstva o tome kako da načine prve pravne korake u odbrani radnih i ljudskih prava i tuže poslodavca.
Društvene prilike u Srbiji, relacije između poslodavaca i radnika kao stvorene su za zlostavljanje na radu. Apsurdi i paradoksi u pravnom sistemu pružaju pregršt kafkijanskih tema za romanopisce i pesnike. S jedne strane, to je pravi raj za književnike, bezbroj bizarnih situacija. S druge strane, radnici koji se usude da na sudu traže svoja Ustavom zagarantova prava okarakterisani su kao neradnici, izdajnici, neprijatelji i strani plaćenici. Tretiraju se kao dresirani slonovi u Indiji. Kao mali vezani su za uže i vrte se u krug, a kada odrastu i dalje se vrte u krug, iako lanca ili užeta više nema. Razlika između tako dresiranih slonova i ljudi jeste što ljude u tom krugu ne drže lanci i užad, već neznanje, nemanje stava i strah od represije. Plaše se otkaza, čulo se na promociji knjige i portala “Stop mobingu!”, na konferenciji za novinare održanoj 16. maja 2018. u beogradskom Medija centru na Terazijama.
O zlostavljanju na radu govorili su pravna savetnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije Marija Vukasović, predsednik NUNS-a Slaviša Lekić, kao i autor knjige i portala novinar, satiričar i književnik Filip Mladenović. Portal i knjiga osmišljeni su kao svedočanstvo i uputstvo za borbu protiv zlostavljanja na radu u preduzećima, javnim ustanovama, privatnim firmama, bankama, medijima… Zaposleni radnici, koji su u stalnom radnom odnosu, ali i honorarci, mogu se informisati o tome kako da napišu tužbu sudu i tuže poslodavca, kako da se pobune protiv zlostavljanja na radu i kršenja elementarnih radnih i ljudskih prava.
Portal je posvećen novinarki Jasminki Kocijan (1959-2017) koja je zbog psihičkog nasilja, zlostavljanja na radu u jednoj novinskoj agenciji, prerano preminula. Kako je istakao Mladenović, ona nije otišla na onaj svet, kao i kolega Dušan Bogavac 1990. godine, oni su “privedeni” na onaj svet.

ODMAZDA ZBOG OBJAVLJIVANJA NA FEJSBUKU

– Zlostavljanje na radu pokojne Jasminke Kocijan započelo je posle plodne novinarske karijere, duge 30 godina, posle jednog komentara na društvenim mrežama, koji je objavila dok je bila na bolovanju. Ignorisanje i omalovažavanje na radnom mestu obeležilo je poslednje tri godine njenog života. Direktorka agencije je htela da je predstavi kao manje sposobnu, psihički nestabilnu, samo da bi je spustila na nižu poziciju. Premeštena je sa uredničkog mesta i degradirana u distributera štampe. Osim umanjena plate za oko 30.000 dinara, morala je da prihvati rad u noćnoj smeni, što joj je dodatno oslabilo imunitet, jer je već bila obolela. Zbog zlostavljanja tužila je poslodavca, ali je proces pred sudom trajao čak 3 godine. Pravdu nije dočekala. Slučaj je arhiviran, jer tužioca više nema među živima! – kazao je novinar Filip Mladenović na promociji knjige i portala „STOP mobingu!”.

Prema njegovom mišljenju, masovno zlostavljanje zaposlenih, bez ikakvih pravnih posledica po zlostavljače, uz prećutnu saglasnost države Srbije, rezultira velikim brojem obeshrabrenih, depresivnih, obolelih od neizlečivih bolesti, umrlih, pa čak i onih koji u samoubistvu traže spas od zlostavljanja na radu. I pored toga što je to svakodnevica kod nas, nije medijiski propraćena. Na delu je svojevrsni “mobingcid” – svođenje zaposlenih na moderno roblje. Filip Mladenović je pomenuo najnoviji slučaj štrajka radnica tekstilne fabrike u Smederevu, koji govori o razmerama zlostavljanja. Sedam radnica je sredinom maja otpušteno zato što su fotografisale protestnu obustavu rada u fabričkoj hali, a zatim na Fejsbuku objavile te slike. Poslodavac nije dozvoljavao formiranje sindikata u ovoj tekstilnoj fabrici i pored postojanja Ministarstva za rad, Inspektorata rada i delovanja sindikata u Srbiji.

– Radnice su imale pravo na dve čaše vode tokom smene, a supervizor je vodio računa o tome koliko se koja radnica zadržava u jednom od dva nužnika. Postojala su samo dva toaleta na oko 300 zaposlenih!? Ništa bolje ne prolaze ni medijski radnici i radnice u Srbiji, naročito honorarci, koji su takođe degradirani u moderno roblje. Zato što se još ne primenjuje poseban Kolektivan ugovor za zaposlene u medijima, koji bi garantovao minimalne ekonomske i socijalne uslove rada. Zlostavljanje na radu dešava se čak i u onim medijima čiji su vlasnici nemačke i švajcarske kompanije, a znamo da su u Nemačkoj i Švajcarskoj novinari zaštićeni kao beli medvedi. U tim medijima naši novinari dobijaju otkaze putem SMS poruka, i to uoči Nove godine – kaže Mladenović.

NAJSPOSOBNIJI RADNIK NA METI POSLODAVCA

Glavni i osnovni cilj portala, koji se lako i brzo može pronaći na internet adresi https://stopmobingu.wordpress.com, jeste da pomogne u borbi protiv pljačkaške verzije kapitalizma u Srbiji, da ohrabri sve oni koji trenutno pate i pomišljaju na samubistvo zbog zlostavljanja na radu. Zlostavljani će moći na lak i pregledan način da dođu do svih važnih informacija, saveta i konkretne pomoći. Portal će im omogućiti da kopiraju obrazac tužbe, da na osnovu tog obrasca popune lične podatke i predaju sudu. To će biti samo jedan od načina kako da olakšaju svoje muke. Uskoro će biti napravljena i aplikacija o tome kako se boriti protiv zlostavljanja na radu, takodje besplatna i lako dostupna na svim modernim mobilnim telefonima.

Ukoliko se uskoro ne stane na put bahatim poslodavcima, Filip Mladenović upozorava da će biti sve više radnika koji će spas od otkaza potražiti u samoubistvu, jer više neće videti smisao svog života, a neće više imati snage da obijaju pragove novih poslodavaca.

Da je zlostavljanja na radu bilo i pre 15 godina istakao je Nenad Novičić, novinar u penziji. Da apsurd bude veći, poslodavci najčešće zlostavljaju najmlađeg, najstarijeg i najsposobnijeg radnika.
– Zlostavljanje na radu doživeo sam pri kraju svog radnog veka, posle 40 godina rada, kada sam postavio profesionalne zahteve uredništvu, da se list ne cenzuriše u kabinetu direktora… Hteli su da pokažu kako izgleda kad udarite na savesnog radnika, a šta onda preostaje drugim manje savesnim radnicima? – postavio je Nenad Novičić pitanje od javnog značaja.
 KADIJA TE TUŽI, KADIJA TI SUDI!
 Poražavajuća je i statistika ishoda sudskih procesa po tužbama za zlostavljanje na radu. Višem sudu u Beogradu, od stupanja na snagu Zakona 2010. godine, pa do kraja 2017. godine ukupno je podneto 635 tužbi protiv poslodavaca. Pravosnažno su okončana 282 predmeta, što je malo više od trećine. Tokom sedam godina primene Zakona, samo su dve tužbe potpuno usvojene, osam je delimično usvojeno, dok su dve rešene takozvanim poravnjanjem. Dakle, svega 12 osoba je dobilo kakvu-takvu satisfakciju zbog pretrpljenog zlostavljanja na radnom mestu, a to nije ni 2 odsto zlostavljanih, što je zanemarljiv procenat u odnosu na broj podnetih tužbi.
I u višim sudovima širom Srbije nije bolja situacija. U malim sredinama se mali broj zlostavljanih uopšte odlučuje da podnese tužbe. Razloga za tu pasivnost ima više. A prvi i osnovni razlog odbijanja tužbi na osnovu dosadašnje sudske prakse ogleda se u činjenici da se zlostavljanje na radu teško dokazuje. Prema narodnoj izreci “Kadija ti tuži, kadija te sudi!”, dobijena je zakonska mogućnost za namirenje pravde, ali kad se to i pokuša – pravda je, uglavnom, nedostižna. Uvek je lakše dokazati da je običan radnik neradnik, nego da je poslodavac zlostavljač!
Trenutno nema pouzdanog pravnog leka o tome kako se boriti protiv zlostavljanja na radu u Srbiji. Naše pravosuđe nije efikasno u donošenju presuda. Ročišta se zakazuju na pet do šest meseci, iako Zakon obavezuje na hitnost postupka, koji u sudskoj praksi zna da potraje i više godina.
Jedan od razloga lošeg tretmana medijskih radnica i radnika je nepostojanje posebnog Kolektivnog ugovora za sve zaposlene u medijima širom Srbije. Učesnici konferencije su se obraćali Ministarstvu za rad, Ministarstvu za kulturu i informisanje, ali su uvek dobijali isti odgovor da ne postoji Udruženje medijskih poslodavaca i upućivali ih na Uniju poslodavaca.
Takodje, nemoguće je odrediti sve načine na koji se zlostavljanje može izvršiti, a utvrđuje se da li je poslodavac svojim ponašanjem povredio neko pravo zaposlenog propisano zakonom. Zakon o radu, na opšte upozorenje koje vam dostavi poslodavac, daje vam mogućnost da se u roku od pet dana izjasnite, ali to ne obavezuje poslodavca da on promeni odluku na to što ste se izjasnili.
– Kod zlostavljanja na radu ne bole najviše postupci zlostavljača, već taj prokleti kafkijanski osećaj usamljenosti, ostavljenosti na cedilu, bespomoćnosti… Na sreću, satiričan duh i osećaj samopoštovanja održavaju na zavidnom nivou etički imunitet i autorski kredibilitet, što je na kraju rezultiralo tužbom zbog mobinga! – kaže Filip Mladenović, koji još uvek čeka okončanje pokrenutog sudskog procesa zbog zlostavljanja na radu. Čeka da Justicija skine povez s očiju i da pravda bude zadovoljena.

                                                                                                         Vera Ponti

ANTRFILE 1: OGOVARANJE – DEO MOBINGA

Engleska reč „mobbing” u prevodu bi značila “prostački napasti, nasrnuti”, a odnosi se na patološku, neprijateljsku, neetičnu komunikaciju na radnom mestu, kada jedna osoba ili grupa ljudi psihički (moralno) zlostavlja i ponižava drugu osobu. Cilj uznemiravanja jeste da se radniku ugrozi ugled, čast, ljudsko dostojanstvo i integritet, a pre svega da dovede do otkaza. Primeri zlostavljanja su i širenje zlonamernih glasina, ogovaranja, socijalna izolacija osobe, fizičko zastrašivanje i zlostavljanje, pretnje, potcenjivanje i namerno omalovažavanje onoga što osoba radi, zbijanje šala koje su uvredljive, bezrazložno izbegavanje davanja odgovornih poslova, stalno menjanje upustva za rad i postavljanje rokova koje je nemoguće ostvariti.

ANTRFILE 2: HONORARCI – POTROŠNA RADNA SNAGA

– Nakon 20 godina honorarnog statusa na RTS-u mogu da kažem da sam nezakonito dobio otkaz Ugovora o radu, i to nakon podnošenja Obrazloženog zahteva za zaštitu od zlostavljanja na radu. Prekršen je član 27. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. U njemu doslovce piše da pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja, kao i učešće u njemu, ne može da bude osnov za stavljanje zaposlenog u nepovoljni položaj. To se odnosi na prava i obaveze na osnovu rada, na otkaz ugovora o radu, na proglašavanje zaposlenog viškom. Moja satirična emisija „Mućni glavom” na talasima Radio Beograda 202, posle 13 godina emitovanja, bez obrazloženja je skinuta sa programa. Udavljena je na radio talasima RTS-a, na frekvenciji uredničkih i direktorskih (auto)cenzura. Ukidanje satirične emisije, koja je godinama trajala 60 minuta, pratio je proces mrcvarenja autora. Pre nego što su je ukinuli, sveli su je na 6 minuta rubrike. To što je emitovana u okviru zabavne emisije, koja se bavi zamenom osigurača, čišćenjem fleka i receptima za pasulj i uštipke, jeste poražavajuće za status kulture na RTS-u. Najgore je kada vas kao psa isteraju iz neke firme, javne ustanove, banke ili redakcije. Izmišljaju razne budalaštine, da ste neradnik… Mene su optužili da sam čovek željan pažnje, publiciteta… Izgleda da je zlostavljanje na radu kao “dobar dan”, neformalni narodni običaj u Srbiji. Ironijom sudbine, upravo su novinari, koji treba da se bave ovom temom i animiraju javnost, pri samom vrhu zlostavljanih! – upozorava Filip Mladenović.
ANTRFILE 3: PRVA PRESUDA zbog mobinga
Prva pravosnažna presuda u Srbiji za zlostavljanje na radu doneta je krajem 2008. godine, i to po tužbi novinarke. Naše pravosuđe je tada prepoznalo zlostavljanje na radu, a ceo postupak, od podnošenja tužbe do trenutka donošenja pravosnažne presude, trajao je samo godinu dana. Primera radi, prva pesuda za zlostavljanje na radu u Hrvatskoj doneta je tri godine kasnije. Izrekao ju je sud u Zadru, u vezi sa tužbom jedne radnice Privredne komore. Tri godine kasnije u odnosu na Srbiju doneli su presudu, a te 2011. godine Hrvatska je bila u predvorju Evropske unije.

http://blog.b92.net/text/28313/STOP-MOBINGU—CENZURISANO/

Filip Mladenovic, MUCNI GLAVOM, BGD 202

https://filipmladenovic.wordpress.com/

 

 

Advertisements